Kada kamioni pređu granicu, formiraju se kolone, proverava se zdravstveno stanje vozača i u pratnji policije odlaze do mesta utovara.
Izvoz brašna iz domaćih mlinova krenuo je za Makedoniju i Crnu Goru, a očekuje se da će određene količine biti isporučene i u Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, izjavio je za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor Udruženja „Žitounija”. Ove države su i inače bile naši najveći kupci, a isporuke su stale kada je zbog izbijanja pandemije nakratko uvedena zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica.
On je istakao da odlukom, od 21. marta, nema nikakvog ograničenja što se tiče količina i da je izvoz brašna sada slobodan jer Srbija ima dosta zaliha i nema problema da zadovolji potrebe domaćeg tržišta.
– Prve isporuke krenule su pre četiri dana i dobro ide uz manje zastoje, probleme s kamionima i vozačima koji se rešavaju u hodu. Očekujemo da će do subote biti izvezeno više od 4.000 tona brašna, što je odličan bilans budući da su neki naši mlinovi imali prekomerne zaliha, a pojedini, baš iz tog razloga, bili i pred zatvaranjem – rekao je Šajatović i dodao da je oslobađanje izvoza bio dobar potez koji će popraviti likvidnost ovog sektora koji je pretrpeo veliki gubitak, najviše zbog uvođenja taksa i prekida isporuke brašna na Kosovo, gde je godišnje išlo oko 30.000 tona. Tamo se, kaže Šajatović, brašno i dalje ne izvozi jer se nedavna odluka o dozvoli uvoza odnosi samo na sirovinu, u ovom slučaju na pšenicu.
– Navodno, od 1. aprila će biti skinuta i zabrana za uvoz brašna jer su, očigledno, ušli u problem snabdevanja. Da li će tako biti, ne znam, ne bismo o tome spekulisali – kaže naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, već za sto dana imaćemo novu žetvu i dva i po miliona tona nove pšenice s kojom ne bismo znali šta ćemo. Ako su mlinovi onesposobljeni, a oni nabavljaju najviše žita uz izvoznike, ko će kupovati pšenicu. Ponovio je da su cene brašna zamrznute na nivo do 5. marta, tako da se poskupljenja na domaćem tržištu ne očekuju.
Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije”, kaže da je dobro što je mera zabrane izvoza brašna bila kratkotrajna i da je sada najveći problem usporena logistika jer dugo se čeka na granicama. Na pitanje da li se isporuke žitarica i hrane sada dodatno kontrolišu zbog pandemije, Saković kaže da kada kamioni pređu granicu, formiraju kolone, proverava se zdravstveno stanje vozača, a onda u pratnji policije odlaze do mesta utovara. U pratnji se vraćaju i nazad. U železničkom transportu, na granici se radi zamena lokomotiva i osoblja, dok je za prevoz na rekama uvedeno pravilo da osoblje s barži ne napušta brod.
– Mislim da bi država mogla da razmisli i o ukidanju zabrane za izvoz sirovog ulja i suncokreta. Ne treba praviti ogromne zalihe pred početak nove sezone. Treba iskoristiti i trenutnu povoljnu situaciju sa cenama na svetskom tržištu. Kada se približimo novoj žetvi, cene će biti mnogo niže – istakao je Saković.
