Pivska industrija u Srbiji odavno je prevazišla okvire puke proizvodnje osvežavajućih napitaka; ona je danas kompleksan ekonomski ekosistem čiji se uticaj direktno preliva na poljoprivredu, ambalažu, logistiku i ugostiteljstvo. Dok se domaće tržište suočava sa primetnim pomeranjem potrošnje iz HoReCa kanala ka maloprodaji, pred ugostiteljima se otvara jasan izazov – kako kroz diverzifikaciju ponude, podizanje kvaliteta usluge i edukaciju osoblja kreirati dodatnu vrednost i zadržati lojalnost savremenih gostiju.
O snazi lokalnog lanca snabdevanja, stabilnosti regulatornog okvira i novim potrošačkim navikama koje menjaju kulturu usluživanja, za magazin BIZLife govori Milica Pražić, direktorka Udruženja pivara Srbije.
-
Kako danas vidite značaj piva za HoReCa sektor u Srbiji i zbog čega je kvalitetna i diverzifikovana ponuda postala važna za uspešnog ugostitelja?
‒ Pivo je važan deo HoReCa ponude u Srbiji, zbog uloge u ukupnom iskustvu gosta, ali i zbog ekonomskog značaja ovog kanala za pivsku industriju. Ugostiteljstvo je mesto na kojem se najjasnije vidi povezanost pivskog sektora sa celim lancem vrednosti – od proizvodnje i distribucije do usluge, turizma i lokalne ekonomije. Prema studiji Udruženja pivara Srbije, od 16.270 radnih mesta povezanih sa proizvodnjom i prodajom piva u 2023. godini, čak 10.229 odnosilo se na HoReCa kanal.
Zato kvalitet pivske ponude danas ima sve veći značaj za uspešne ugostitelje. Potrošači više ne posmatraju pivo samo kroz pitanje da li ga lokal ima, već kakav izbor nudi, kako ga servira i da li ponuda odgovara različitim prilikama i profilima gostiju. Očekuju kvalitetno pivo, različite stilove, domaće i internacionalne brendove, sezonske ponude i bezalkoholno pivo. Zato je diverzifikovana ponuda važan deo iskustva gosta i konkurentnosti lokala.
-
Šta nam najnoviji podaci govore o potrošnji piva – da li se i kako menja odnos između HoReCa kanala i ritejla?
‒ I u Evropi i u Srbiji potrošnja piva se pomera iz ugostiteljstva ka ritejlu, s tim što je taj trend kod nas izraženiji. Prema podacima Udruženja pivara Evrope, on-trade je ranije činio oko jedne trećine evropskog tržišta, a danas je bliži četvrtini. U Srbiji je prodaja lokalno proizvedenog piva u ugostiteljstvu u 2024. godini pala na jednu petinu. Takvo kretanje odražava posledice pandemije, pritisak na kupovnu moć, rast troškova poslovanja i promenu potrošačkih navika. Ritejl istovremeno dobija na značaju jer nudi veću dostupnost, širi izbor pakovanja i kupovinu u skladu sa kućnim budžetom. Ipak, ugostiteljstvo ostaje kanal u kojem se grade iskustvo, preporuka i lojalnost, pa upravo tu vidimo važan prostor za razvoj kategorije.
-
Kada govorimo o navikama punoletnih potrošača, koji su danas glavni pokretači izbora i koliko su ljudi spremni da eksperimentišu sa novim stilovima i ukusima?
‒ Istraživanja potrošačkih preferencija u pivskoj kategoriji pokazuju da su ukus, proces proizvodnje i percepcija kvaliteta ključni faktori izbora. To je posebno važno za ugostiteljstvo. U maloprodaji potrošač bira sam, dok u restoranu, kafiću ili baru preporuka osoblja može da napravi razliku. Kada osoblje zna da objasni razliku između stilova piva, gost lakše bira ono što odgovara prilici. Upravo tu leži dalji potencijal.
-
Svedoci smo rasta popularnosti bezalkoholnog piva. Da li ono postaje ravnopravan i poslovno opravdan deo HoReCa ponude?
‒ Bezalkoholno pivo sve više postaje svestan izbor, a ne alternativa. Prema Eurostatu, proizvodnja piva sa manje od 0,5 odsto alkohola ili bez alkohola u EU porasla je za 11,1 odsto u 2024. godini, dok Udruženje pivara Evrope navodi da je ovaj segment porastao za 25 odsto u poslednjih pet godina i da danas čini 7,5 odsto ukupne potrošnje piva u EU. Ovo je važna promena i za HoReCa sektor. Bezalkoholno pivo proširuje izbor za goste koji žele pivo, ali ne žele alkohol, kao i za najrazličitije prilike, gastronomske, društvene ili poslovne. Zato treba da ima jasno mesto na meniju i u komunikaciji lokala, odgovarajuću prezentaciju, temperaturu serviranja i preporuku uz hranu. Kako se bezalkoholno pivo danas konzumira iz različitih razloga – od ukusa do životnog stila i odgovornog odnosa prema konzumaciji alkohola – način serviranja i komunikacija imaju posebnu ulogu.
-
Često se ističe da pivska industrija ima izuzetan multiplikativni efekat. Koliki je ekonomski značaj ovog sektora za domaću privredu?
‒ Pivska industrija povezuje poljoprivredu, ambalažu, logistiku, trgovinu, ugostiteljstvo, marketing i druge usluge – ceo lanac, od zrna do čaše. U Srbiji konkretno, na svako direktno radno mesto u pivskom sektoru nadovezuje se više od deset radnih pozicija u povezanim sektorima. U 2023. godini industrija je generisala 314 miliona evra prihoda za budžet Republike Srbije kroz akcize, PDV, poreze i doprinose, dok je ukupna dodata vrednost, zajedno sa povezanim sektorima, premašila 202 miliona evra. Reč je o sektoru sa realnim uticajem na zaposlenost, javne prihode, domaće dobavljače, ugostiteljstvo i turizam, što govori u prilog stabilnom, predvidivom i tržišno održivom regulatornom okviru.
-
Koliko domaće pivare uspevaju da se oslone na lokalne dobavljače i gde vidite najveći prostor za jačanje domaćeg lanca vrednosti?
‒ Članice Udruženja pivara Srbije u 2023. godini 73,4 odsto nabavki realizovale su od domaćih dobavljača, najviše u oblasti ambalaže, punjenja i pakovanja, poljoprivrednih proizvoda, transporta i drugih usluga. Pivare su već snažno oslonjene na domaće dobavljače i, gde god je to moguće, nastoje da koriste lokalne izvore, uz poštovanje visokih standarda kvaliteta, održivosti i usaglašenosti. Dalje povećanje učešća domaćih nabavki zavisiće i od ponude na tržištu, dostupnosti odgovarajućih sirovina i materijala, kapaciteta dobavljača, konkurentnosti i sposobnosti da se ispune tehnički, logistički i ESG zahtevi industrije. Stabilan domaći lanac vrednosti znači veću otpornost sektora i snažniji doprinos lokalnoj ekonomiji.
Milica Pražić
-
Gde ima prostora za napredak i dalji razvoj pivske industrije u ugostiteljstvu i u kom pravcu će se razvijati saradnja Udruženja pivara i HoReCa zajednice?
