No­va ula­ga­nja u Sto­pi­ća pećinu

Zla­ti­bor – Za do­dat­no ure­đe­nje zla­ti­bor­ske Sto­pi­ća pe­ći­ne, naj­po­se­će­ni­jeg spe­le­o­lo­škog objek­ta Sr­bi­je, sti­žu no­va dr­žav­na sred­stva. I to u okvi­ru ne­dav­no pot­pi­sa­nog ugo­vo­ra u Mi­ni­star­stvu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne o su­fi­nan­si­ra­nju ovo­go­di­šnjeg pro­gra­ma upra­vlja­nja za­šti­će­nim pri­rod­nim do­bri­ma od na­ci­o­nal­nog in­te­re­sa.

Je­dan od ko­ri­sni­ka tih sred­sta­va je Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Zla­ti­bor kao upra­vljač Spo­me­ni­kom pri­ro­de Sto­pi­ća pe­ći­na, za ko­ju je odo­bren zna­ča­jan iz­nos na­me­njen una­pre­đe­nju za­šti­te i upra­vlja­nja ovim pri­rod­nim do­brom.

„Sred­stva opre­de­lje­na za Sto­pi­ća pe­ći­nu od­no­se se na po­slo­ve ču­va­nja, odr­ža­va­nja i pre­zen­ta­ci­je za­šti­će­nog pod­ruč­ja, kao i na una­pre­đe­nje uslo­va za odr­ži­vo ko­ri­šće­nje pri­rod­nih re­sur­sa. Deo sred­sta­va bi­će usme­ren za rad ču­var­ske slu­žbe, dok su zna­čaj­na ula­ga­nja pla­ni­ra­na u ure­đe­nje pro­sto­ra i po­ve­ća­nje bez­bed­no­sti po­se­ti­la­ca (kroz sa­na­ci­ju po­je­di­nih de­lo­va pe­ći­ne i in­fra­struk­tu­re).

Kon­ti­nu­i­ra­na ula­ga­nja u za­šti­tu i una­pre­đe­nje Sto­pi­ća pe­ći­ne do­pri­no­se oču­va­nju ovog dra­go­ce­nog pri­rod­nog do­bra i da­ljem raz­vo­ju odr­ži­vog tu­ri­zma”, sa­op­šte­no je iz Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Zla­ti­bor.

Ovo je, ina­če, jed­na u ni­zu in­ve­sti­ci­ja dr­ža­ve, op­šti­ne Ča­je­ti­na i TO Zla­ti­bor ko­je su u mi­nu­lih de­ce­ni­ju i po omo­gu­ći­le da pe­ći­na sa svo­jim atrak­ci­ja­ma po­sta­ne do­stup­ni­ja po­se­ti­o­ci­ma. Ta­ko je ure­đe­na nje­na unu­tra­šnjost i ogra­đe­ne sta­ze do pri­rod­nih ret­ko­sti, po­sta­vlje­na led ra­sve­ta, ospo­so­bljen pri­la­zni put, pla­to, par­ki­ra­li­šte… Pla­ni­ra­nim po­slo­vi­ma do­pri­ne­će se iz­gled­ni­joj unu­tra­šnjo­sti i bez­bed­ni­jem bo­rav­ku.

Po­zna­to je da sva­kog le­ta, pa i ovog, hi­lja­de po­se­ti­la­ca po­ho­di Sto­pi­ća pe­ći­nu, do ko­je si­la­ze s pu­ta na­do­mak zla­ti­bor­skog se­la Ro­žan­stva. Ukup­na go­di­šnja po­se­ta pre­ma­šu­je 100.000 lju­di. Pri­vla­če ih pri­rod­ne oso­be­no­sti: ka­me­ni na­bo­ri zva­ni bi­gre­ne ka­de, vo­do­pad „Iz­vor ži­vo­ta”, bi­gre­ni to­bo­gan, „dži­nov­ski lon­ci”, dvo­ra­ne, otvo­ri zva­ni du­gu­re (ili vi­gle­di), si­par­ska ku­pa i dru­ge neo­bič­no­sti pri­ro­de. Sve to pri­stup­no po­gle­du i mo­der­no osve­tlje­no.

Spe­le­o­lo­zi su pre vi­še od ve­ka do­zna­li za ovu pe­ći­nu u Ro­žan­stvu: još 1901. pi­sa­ne po­dat­ke o njoj u za­pi­sni­ku Srp­skog ge­o­lo­škog dru­štva osta­vio je Ra­do­sav Va­so­vić, da bi pr­va spe­le­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja ov­de oba­vio Jo­van Cvi­jić 1909. i 1913. go­di­ne.

Sto­pi­ća pe­ći­na ure­đe­na je u ovom mi­le­ni­ju­mu, po­se­ti­o­ce pri­ma od 2009. go­di­ne. Či­ne je pet ce­li­na: Sve­tla dvo­ra­na, Tam­na dvo­ra­na, Ve­li­ka sa­la s ka­da­ma, Ka­nal s ka­da­ma i Reč­ni ka­nal. Struč­nja­ci na­vo­de da je pe­ći­na (kroz ko­ju pro­ti­če Tr­nav­ski po­tok) du­ga 1.691 me­tar, te da je njen im­pre­siv­ni ulaz vi­sok 18, a ši­rok 35 me­ta­ra.