Rod pšenice iznad proseka, kvalitet višnje ispod očekivanja – šta će presuditi za zaradu

Republički zavod za statistiku izašao je sa procenama – prinos pšenice biće 30 odsto veći u odnosu na decenijski prosek, a rod višnje za čak 100 odsto. U odnosu na lane – ubraćemo 15 odsto više maline.

Dobra poljoprivredna sezona ne garantuje i veće prihode proizvođačima, jer na otkupne cene, pored količine roda, utiču stanje na međunarodnom tržištu, kvalitet proizvoda i logistički uslovi, ocenio je profesor Poljoprivrednog fakulteta i savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić.

Razgovor Marije Miladinović Lisov sa Zoranom Rajićem

“Ne mora da znači da će veći prinos nadoknaditi niže cene. Na cenu utiče i stanje na međunarodnom tržištu, posebno kod berzanskih proizvoda, zatim kvalitet roda i logistički problemi koji su prisutni poslednjih godina“, naveo je Rajić.

Ipak, dodaje da bi proizvođači koji su primenili sve agrotehničke mere mogli da budu zadovoljni ovogodišnjim rezultatima.

Pšenica dobrog kvaliteta, ali cene zavise od svetskog tržišta

Govoreći o ovogodišnjem rodu pšenice, Rajić je podsetio da su domaća skladišta gotovo ispražnjena, jer je Srbija u poslednjih jedanaest meseci izvezla oko 1,2 miliona tona pšenice.

Ipak, ne očekuje značajniji rast cene.

“Cena pšenice je rasla od početka godine do kraja maja, ali poslednjih nedelja konstantno pada. U crnomorskom regionu, koji je za nas najvažniji, cene su u padu“, istakao je Rajić.

Dodaje da, iako se u svetu očekuje manja proizvodnja, istovremeno rastu zalihe, što utiče na slabiju tražnju.

Kaže da Srbija tradicionalno ima kupce za pšenicu, pre svega u zemljama regiona i Italiji, ali da bi konkurenciju na pojedinim tržištima mogla da pojača najavljena ruska pomoć afričkim zemljama u vidu besplatne pšenice.

Višnja rodila više, ali je kvalitet slabiji

Kada je reč o višnji, Rajić navodi da je rod značajno veći nego prošle godine, ali da je kvalitet ispod očekivanja, što se odražava i na cenu.

“Prošle godine bila je vanredna situacija jer su konkurentske zemlje imale loš rod. Ove godine to nije slučaj, a kod nas je višnja prerodila, pa je i randman slabiji“, objasnio je.

Prema njegovim rečima, dominantne otkupne cene druge klase su oko 50 dinara po kilogramu, dok se prva klasa plaća više, ali ne očekuje da će cena tokom sezone dostići prošlogodišnji nivo.

“Ne verujem da će se ponoviti situacija kao prošle godine, kada je cena sa oko 100 porasla na 300 dinara po kilogramu“, rekao je Rajić. On ističe da su prerađivački kapaciteti uglavnom spremni za novi rod, ali da će otkup zavisiti od kvaliteta, jer se višnja najvećim delom koristi za preradu.

Malina donosi zaradu, kontrole zasada opravdane

Profesor Rajić ocenjuje da je trenutna otkupna cena maline od 400 do 450 dinara po kilogramu zadovoljavajuća.

“Naše kalkulacije pokazuju da je cena koštanja oko dva i po evra po kilogramu, tako da postoji prostor za zaradu proizvođača“, naveo je profesor. Ističe da je važno da proizvođači deo ostvarene dobiti ponovo ulože u proizvodnju.

Komentarišući najavljene vanredne kontrole malinjaka, Rajić smatra da je reč o opravdanoj meri.

“Ljudi su već na terenu. Dat je rok da poljoprivrednici sami isprave nepravilnosti ako postoje i mislim da je to dobra mera“, rekao je Rajić.

Na kraju je ocenio da je najvažnije da poljoprivrednici budu zadovoljni i da Srbija zadrži pozitivan spoljnotrgovinski bilans u agraru.

“Manje je važno da li će učešće poljoprivrede u BDP-u biti tri, pet ili više procenata. Najvažnije je da poljoprivrednici imaju zaradu”, poručio je profesor Rajić.