Menopauza predstavlja jedan osetljiv period u životu svake žene. I pored toga što je reč o jednom prirodnom periodu, menopauza nosi svoje breme, jer označava prelazak iz reproduktivnog perioda u period kada jajnici postepeno prestaju rade, nivo hormona opada, a menstruacije trajno prestaju.
Kako ističe dr Jovana Kocić, specijalista ginekologije i akušerstva,
to nije bolest, nego normalna faza, uzrokovana smanjenim lučenjem ženskih hormona – estrogena i progesterona. Smatra se da je žena u menopauzi, ako je prošlo godinu dana u kontinuitetu, a da nije imala menstrualni ciklus. Period života, kada do nje dolazi najčešće je između 45. i 55. godine, a prethodi joj period perimenopauze, koji može trajati i do 10 godina, a značajan je jer nas postepeno „prilagođava” nižem nivou ženskih hormona.
– Veliki je broj tegoba na koje se pacijentkinje žale, ali nešto što se izdvaja i što većina žena navodi kao problem jesu: valunzi ili naleti vrućine praćeni iznenadnim profuznom znojenjem, noćno znojenje, poremećaji sna koji mogu biti u vidu teškog usnivanja ili pak isprekidanog sna, promene raspoloženja koje podrazumevaju depresivnost, anksioznost, nezainteresovanost, zatim pad vitalnosti i energije, zaboravnost, smanjen libido, nelagodnost tokom seksualnih odnosa zbog izražene suvoće vagine, dobijanje na težini i pored istih navika u ishrani, učestalo mokrenje ili češće urinarne infekcije. Tegobe i simptomi su individualni. Neke žene prosto prolaze kroz menopauzu sa vrlo malo simptoma, pa se nikako ne treba opterećivati unapred ovim periodom – naglasila je naša sagovornica.
Ona navodi da je terapija potrebna isključivo onda ukoliko su simptomi takvi da značajno narušavaju kvalitet života žene ili ukoliko postoji medicinski razlog za lečenje.
– U terapiji je moguća naravno hormonska terapija o kojoj odluku donosi isključivo ginekolog na osnovu procene starosti pacijentkinje, vremena proteklog od ulaska u menopauzu, jačine simptoma kao i lične i porodične anamneze koja podrazumeva postojanje bolesti srca, moždanih udara, tromboza ili karcinoma dojke unutar porodice. Obično terapiju uvodimo, ukoliko je u pitanju prevremena menopauza, pre 40. godine ili rana menopauza pre 45. godine, kao i kod izražene suvoće vagine, bolnih seksualnih odnosa i ozbiljnih problema sa spavanjem. Ono što obično savetujemo kod umerenih simptoma jeste promena životnih navika: uvođenje fizičke aktivnosti, promena načina ishrane, psihološka podrška, lokalni vaginalni preparati kao i dodatna suplementacija. Estrogen predstavlja veoma važan hormon, pa njegovim prirodnim padom u menopauzi raste rizik od određenih poremećaja zdravstvenog stanja. To mogu da budu osteoporoza (smanjenje gustine kostiju, pa samim tim i povišen rizik od preloma), kardiovaskularne bolesti (najčešće povišen krvni pritisak, bolesti srca i moždani udari), povišene masnoće u krvi, dijabetes melitus i metabolički sindrom, urinarne infekcije i inkontinencija, suvoća vagine i atrofija sluznice, pa samim tim i češće infekcije, kao i depresija – smatra dr Kocić.
Bitno je da se svaka žena posveti sebi i prevenciji. To podrazumeva uvođenje lagane fizičke aktivnosti, promene u načinu ishrane, praćenje krvnog pritiska, provere osnovne krvne slike i biohemijskih analiza (naročito šećer i masnoće u krvi) kao i redovne ginekološke preglede, proveru gustine kostiju, skrining pregled dojki. Kako će jedna žena proći kroz ovaj trnovit period je individualno i predstavlja kombinaciju više faktora, a to su biološki, zdravstveni, psihološki i životni.
– Najvažnija je, naravno, genetika. Gleda se kada je menopauza nastupila kod majke, bake, sestre i kakve su simptome i tegobe imale one. Bitno je i opšte zdravstveno stanje – da li žena već ima problem sa viškom kilograma, bolestima štitaste žlezde, dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom. Utiču i životne navike kao što su pušenje cigareta, nepravilna ishrana, odsustvo fizičke aktivnosti, noćni rad i nespavanje, izloženost stresu ili stanja depresije i anksioznosti.
– Činjenica je da dve žene sa sličnim hormonskim statusom mogu imati potpuno različite tegobe i simptome – otkriva naša sagovornica.
Važno je i da žena obavi nekoliko bitnih pregleda. Treba uraditi ginekološki pregled sa kolposkopijom, PAPA testom i ultrazvučnim pregledom male karlice, preglede dojki i mamografiju prema uzrastu i proceni rizika treba povremeno meriti krvni pritisak i obaviti laboratorijske analize koje podrazumevaju krvnu sliku, biohemijske parametre, kao što su šećer i masnoće u krvi, bubrežne i parametre jetre, po potrebi analizu hormona štitaste žlezde, kao i osnovni pregled urina i urinokulture. Bitna je i osteodezintometrija, kontrola telesne težine i obima struka i kolorektalni skrining prema uzrastu i proceni rizika.
– Najvažnije je da žene osluškuju svoje telo, da ne trpe simptome koji ih remete u dnevnim aktivnostima i narušavaju kvalitet života, da budu otvorene sa svojim lekarima jer samo tako možemo doći zajedničkim snagama do rešenja, a rešenja ima. Ako shvatimo menopauzu kao prelazni period i početak novog životnog poglavlja, uz odgovarajuću negu i brigu o svom zdravlju, moguće je i te kako da svaka žena ostane aktivna, zadovoljna sobom i što je najvažnije da se oseća dobro u svom telu i tokom menopauze, ali i u godinama koje slede – zaključila je dr Kocić.
