Geni otkrivaju vezu između ljubavi prema luku i manjeg rizika od bolesti

Ishrana i zdravlje su tesno povezani, ali detalji te veze često nisu jasni zbog velikog broja faktora koji na nju utiču. Što naučnici dobiju više pouzdanih podataka, to ćemo imati veću mogućnost da kroz ono što jedemo i pijemo utičemo na sopstveno zdravlje.

Novo istraživanje međunarodnog tima naučnika donelo je zanimljiva otkrića koja se odnose na luk.

Tim je utvrdio da je naklonost prema mirisu i ukusu luka povezana sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 i povišenog krvnog pritiska. Do tog zaključka došlo se zanimljivim putovanjem kroz genetiku, a istraživači veruju da bi ovaj pristup mogao da pomogne u otkrivanju pouzdanijih i preciznijih veza između ishrane i zdravlja.

„Naše istraživanje pokazuje da su geni zaduženi za ukus i miris obećavajući alati za proučavanje veze između ishrane i bolesti i da mogu da ojačaju dokaze o uzročno-posledičnim vezama u nutricionističkim istraživanjima“, kaže genetski epidemiolog Danijel Hvang sa Univerziteta Kvinslend u Australiji.

„To je važno jer su nam potrebni bolji načini da razumemo kako ishrana utiče na bolesti kao što su dijabetes, srčana oboljenja i rak“, dodaje Hvang.

Istraživači su započeli rad analizom podataka više od 160.000 ljudi starosti od 37 do 73 godine iz britanske baze zdravstvenih istraživanja, koja je obuhvatala i genetske podatke i prehrambene navike ispitanika.

Analiza je otkrila stotine povezanosti u okviru 96 prehrambenih sklonosti. Među njima su se našli genetski varijanti povezani sa sklonošću ka belom luku, grejpfrutu, crnom luku, renu ili vasabiju, bobu i dodavanju soli u hranu.

Posle analize 325 gena povezanih sa ukusom i mirisom i 140 različitih namirnica, jedna veza se posebno izdvojila: sklonost ka luku i specifična varijanta gena receptora za miris OR2T6.

Ova povezanost je potom potvrđena u manjoj bazi podataka mlađih ispitanika, starih oko 25 godina, što pokazuje da ova varijanta gena predstavlja dobar pokazatelj naklonosti prema luku u različitim starosnim grupama.

To je važno jer su naši geni određeni rođenjem i ne mogu biti izmenjeni životnim navikama ili uticajima iz okoline.

Na primer, razvoj dijabetesa može nekoga podstaći da promeni ishranu, ali ne može da promeni gene koje je nasledio.

Nakon uspostavljanja te veze, istraživači su analizirali odvojene genetske skupove podataka kako bi povezali varijantu gena OR2T6 sa zdravstvenim ishodima.

Tu se pokazalo da je ova genetska osobina povezana sa manjim rizikom od povišenog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2.

Ovaj postupak, u kojem se nepromenljive genetske varijante koriste kao zamena za podatke koje ispitanici sami prijavljuju, poput unosa hrane, naziva se Mendelova randomizacija.

„Istraživanja u oblasti ishrane zasnovana na Mendelovoj randomizaciji se šire, a studije razjašnjavaju uzročne efekte konzumiranja kafe, alkohola i mleka“, navodi Hvang.

Ovaj pristup pomaže u prevazilaženju problema koji je pomenut na početku – činjenice da veza između ishrane i zdravlja često nije sasvim jasna.

„Uprkos ovom napretku, ispitivanje namirnica i načina ishrane metodom Mendelove randomizacije i dalje je izazovno, jer je teško pronaći validne genetske markere koji pouzdano odražavaju ono što ljudi zaista jedu“, objašnjava Hvang.

Fokusiranjem na gene zadužene za ukus i miris, istraživači smatraju da se može uspostaviti jasnija veza između genetike i prehrambenih sklonosti, pošto upravo ukus i miris u velikoj meri određuju šta volimo da jedemo.

Za sada, povezanost između ljubavi prema luku i boljih zdravstvenih ishoda još ne predstavlja dokaz direktne uzročno-posledične veze.

Istraživači naglašavaju da rezultate treba potvrditi na većim i raznovrsnijim grupama ispitanika pre nego što se donesu bilo kakvi konačni naučni ili klinički zaključci.

Ipak, postoji nešto što svakako zaslužuje dalje proučavanje, a moguće je da su u pitanju bioaktivna jedinjenja prisutna u luku.

Naučnike, međutim, najviše zanima da pokažu da njihov pristup zasnovan na genima ukusa i mirisa zaista funkcioniše.

Iako se u analizi samo jedna namirnica izdvojila kao snažan kandidat, to se u izvesnom smislu može smatrati prednošću, jer ukazuje da je analiza dovoljno robusna da izdvoji samo zaista značajne povezanosti.

Procenjuje se da nezdrava ishrana svake godine doprinosi oko 11 miliona prevremenih smrtnih slučajeva, što je visoka cena prevelike količine zaslađenih napitaka i nedovoljnog unosa voća i povrća. Uz više ovakvih istraživanja, možda ćemo biti u mogućnosti da to promenimo.