Mali mozak i starenje: Kako „zaboravljeni” deo mozga čuva bistrinu uma u poznim godinama

Cerebelum (Cerebellum) naborana struktura smeštena u dnu lobanje, koju zovemo mali mozak, mogao bi biti ključni saveznik u očuvanju mentalne oštrine kako starimo. Iako čini svega deset odsto ukupne zapremine mozga, sadrži više od tri četvrtine svih neurona, što ukazuje na njegovu izuzetnu važnost.

Najnovija istraživanja pokazuju da regioni u zadnjem delu malog mozga koji su otporni na smanjenje tokom starenja direktno doprinose boljim mentalnim funkcijama, odnosno kogniciji. Ova veza ostaje snažna čak i kod osoba u ranim fazama Alchajmerove bolesti, navode istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Nature Neuroscience.

Otkrića iz sveobuhvatne analize

U novoj studiji, tim naučnika je prvo analizirao snimke mozga i rezultate kognitivnih testova više od 700 odraslih osoba iz Sjedinjenih Američkih Država, čiji su podaci prikupljeni u okviru projekta “Human Connectome”, inicijative za mapiranje mozga.

Testovi su merili sposobnosti poput kratkoročnog pamćenja, pažnje, jezičkih veština i vizuelizacije trodimenzionalnih objekata. Uočen je jasan trend: iako se mali mozak generalno smanjuje sa godinama, veći volumen, posebno u zadnjim regionima, bio je povezan sa boljim rezultatima na kognitivnim testovima.

Ovaj trend je ostao postojan čak i nakon prilagođavanja podataka kako bi se uzele u obzir razlike u nivou obrazovanja učesnika, navode neurolozi sa Univerziteta Prinston, predvođeni prof. Frederikom d’Olerom Ukiljasom. Da bi potvrdili svoje nalaze na većem uzorku, istraživači su pronašli istu vezu kod više od 35.000 odraslih osoba čiji se podaci nalaze u Biobanci Ujedinjenog Kraljevstva, ogromnoj biomedicinskoj bazi podataka.

Prema rečima prof. Ukiljasa, nalazi ukazuju na to da veći mali mozak pomaže u očuvanju kognicije u starijoj dobi. Snimci su potvrdili da veći cerebelumi imaju više moždanog tkiva i veza između nervnih ćelija, što bi moglo da objasni ovaj zaštitni efekat.

Više od centra za ravnotežu i kretanje

Iako se tradicionalno smatrao centrom za kontrolu pokreta, naučnici danas znaju da je mali mozak ključni igrač u složenim kognitivnim procesima. Nova saznanja predstavljaju promenu paradigme, pomerajući fokus sa isključivo motoričkih na više kognitivne funkcije.

Veći volumen malog mozda u zadnjim regionima daje bolju kogniciju

Istraživanja su pokazala da je mali mozak integrisan u neuronske mreže koje podržavaju izvršne funkcije poput planiranja i radne memorije, prostornu kogniciju, kao i procesuiranje jezika. Koliko je njegova uloga važna svedoči i kliničko stanje poznato kao „Cerebelarni kognitivno-afektivni sindrom” (CCAS), koje se javlja kod osoba sa oštećenjem malog mozga i karakterišu ga upravo deficiti u ovim kognitivnim i emocionalnim domenima.

Da bi proverili da li se zaštitni obrazac javlja i kod neurodegenerativnih bolesti, tim se okrenuo podacima oko 1.350 odraslih osoba iz SAD i Kanade, učesnika Inicijative za neurosnimanje Alchajmerove bolesti. Od tog broja, 644 osobe su već imale visok nivo amiloidnih plakova, koji su glavno obeležje ove bolesti.

Rezultati su pokazali da je u ranim fazama bolesti, pre značajnog nakupljanja plaka, veći mali mozak takođe bio povezan sa boljim kognitivnim rezultatima. Ovo sugeriše da mali mozak doprinosi takozvanoj „kognitivnoj rezervi” – sposobnosti mozga da kompenzuje oštećenja i održi funkciju uprkos patološkim promenama.

„Mali mozak bi mogao da kompenzuje deo štete koju nanosi Alchajmerova bolest – ali samo do određene tačke”, objašnjava prof. Ukiljas.

Za sada, istraživački tim ne može sa sigurnošću da tvrdi da veći volumen malog mozga „uzrokuje“ bolje kognitivne sposobnosti, jer studija pokazuje korelaciju, a ne uzročno-posledičnu vezu. Takođe, nalazi se možda ne mogu primeniti na opštu populaciju, jer većina podataka potiče od belaca sa visokim nivoom obrazovanja.

Ipak, ideja da mali mozak funkcioniše kao kognitivna rezerva otvara nove puteve za razumevanje zdravog starenja i otvara vrata budućim istraživanjima o načinima jačanja ove rezerve. Profesor Frederik d’Oleir Ukiljas ostaje optimističan.