Tkanine kao umetnost – Belvedere predstavlja revolucionarno nasleđe Ani Albers

Bečka galerija Belvedere predstavlja Ani Albers, jednu od najznačajnijih tekstilnih umetnica i dizajnerki 20. veka.

Ani Albers, tada Flajšman, rođena je u Berlinu 1899. Upisala je tekstil i tkanje u vajmarskom Bauhausu, posle postala prva profesorka na tom smeru. Valter Gropijus i prijatelji su promovisali nešto tada nezamislivo – spajanje umetnosti i zanata.

Pripremila Vesna Knežević

Udala se za slikara i profesora Jozefa Albersa, emigrirala u Ameriku 1933. i tamo nastavila rad na Koledžu Blek Mauntin, utočištu izbeglih evropskih umetnika. Materijalnost savremenih umetnosti duguje mnogo Ani Albers.

„Na kursevima u Bauhausu, pogotovo kod tekstila, polaznici su učili jedan od drugog. Kada je shvatila Gropijusov koncept koji je zanate i veštine okupljao pod kapom umetničkog dizajna kao kolektivnog projekta, to je potpuno obuzelo. Napolju su bili ratovi, unutra zajedništvo srodnih duša“, objašnjava Brenda Danilovic, kustoskinja i direktorka Fondacije Albers.

„Njeni štofovi su moderni i eksperimentalni. Koristila je prirodna i sintetička vlakna. Negde blistaju kristali i svila, negde mat sve guta. Za diplomski rad je razvila poseban štof koji odbija svetlost i upija zvuk. Neka njena dela su umetnost i tako smo ih uokvirili kao slike, druga su funkcija i zanat“, istakla je kustoskinja Kati Rener.

Tim kustosa, a ima ih šest između Nju Hejvena, Berna i Beča, drži se centralnog principa Bauhausa, da sve umetnosti rade u slavu arhitekture. Odatle naslov izložbe Konstrukcija tekstila.

Gropijus je sveprisutan, ali ne i Gotfrid Zemper, otac teorije da se arhitektura razvila kao analogon tekstila.

„Ona nigde ne spominje Zempera, ali mora da ga je čitala. Kad Albersova piše o čvorovima, kako se povezuju u ljudsko stanište, to je sigurno Zemper. Ali da ga proglasi za idejnog vođu, to nije rekla. Gropijus je bio njen učitelj, tu onda nema mnogo mesta za druge. A i nije bila naročito velikodušna da otkriva svoje tajne. Bolje se prodaje ko ćuti“, naglasila je kustoskinja Brenda Danilovic, direktorka Fondacije Albers.

Koliko god je Gropijusova škola zagovarala jednakost polova, bauhausovci su imali mačo crtu i videli muškarce kao bolje umetnike. Ani Albers je to promenila i danas ravnopravno stoji s njima na pijedestalu umetničkog dizajna. Sve istkano i ispleteno, to su niti pobede.