Kako nas VI može naučiti da bolje slušamo sagovornika i opet budemo ljudi

Sigurno ste se dopisivali sa čet botovima, i za teške odluke, ali i u vezi sa sitnicama. Ono što ljudima znači kod Čet-Dži-Pi-tija je upravo to što ih lepo sasluša, kada god im to zatreba. Čak se ne smatraju nužno vrednim saveti VI, već njena sposobnost da pruži prostor za samorefleksiju osobi.

Četbot neće osuđivati, već će stvara priliku za razumevanje sebe, druge osobe i okolnosti u kojima se nalazite. Emocije su neretko pomešane prilikom životnih izazova, i upravo tada je potrebno da imate prostor za razmišljanje, bez neobjektivnih sudova i prosuda.

Studija sa Harvarda je pokazala kroz istraživanje da su tekstualni odgovori generisani veštačkom inteligencijom sada ocenjeni kao saosećajniji od onih koje su napisali ljudi – čak i kada su ti ljudi obučeni za rad na kriznim linijama.

Razlog nije taj što je veštačka inteligencija zaista saosećajnija, već taj što kao ljudi retko slušamo drugu osobu na način koji nije osuđujući.

Iako VI botovi ne pokazuju pravu empatiju već je simuliraju, ljudi se osećaju sa više nade, manje nelagodno i ne pate toliko razgovarajući sa VI, u odnosu na razgovore sa ljudima.

Problem je u tome što ljudi postupaju iz svoje vizure kao slušaoci, vođeni neretko ličnim emocionalnim okidačima i iskustvima. Svakako, sve ovo ne znači da treba da zamenimo odnose sa stvarnim ljudima za velike jezičke modele. Ali sugeriše da postoje neke lekcije koje mi ljudi možemo naučiti od ovih slušalaca zasnovanih na kodu.

1. Moć neprekidne pažnje

Možda je najosnovnija lekcija iz veštačke inteligencije jednostavno dozvoljavanje drugima da govore bez prekidanja. Ovi prekidi, ma koliko dobronamerni bili, lišavaju govornike njihove autonomije i mogućnosti da razviju svoje misli.

1. Priznajte emocije

Pionirski psiholog Karl Rodžers shvatio je da je priznavanje emocija neophodno za efikasno slušanje. Istraživači su otkrili da VI platforme koje odražavaju emocionalnu složenost u svojim odgovorima mogu pomoći u preoblikovanju razmišljanja korisnika i izgradnji psihološke otpornosti.

1. Čuvanje prostora za teške emocije

Ljudi instinktivno izbegavaju da priznaju teške emocije, kako svoje tako i tuđe. Davanje nekome prostora da podeli teške emocije može omogućiti govorniku da se oseća bezbedno da ima teške misli i samim tim je veća verovatnoća da će moći da ih prevaziđe.

1. Prisustvo bez osuđivanja

Za ljudske slušaoceo je važno prepoznati kada da iznose sudove u razgovoru i da ih svesno ostave po strani kako bi se vaš govornik mogao osećati otvorenim za slobodnije deljenje.

1. Prepoznavanje obrazaca

Algoritmi veštačke inteligencije su odlični u prepoznavanju obrazaca u emocijama, crpeći iz širokog spektra podataka – uključujući i nekoherentne misli – kako bi pokupili najtanje niti i ispleli ih u tapiseriju bogatu značenjem. I kada slušamo kao ljudi, i možemo da izaberemo da napravimo korak unazad i da govorniku ukažemo na ponavljajuće emocije i obrasce.

1. Otpor porivu za popravkom

Mnogi od nas, posebno u liderskim ili roditeljskim ulogama, veruju da naša vrednost leži u deljenju bisera naše mudrosti i pružanju korisnih saveta. Ipak, u studijama je utvrđeno da uzdržanost veštačke inteligencije od nuđenja praktičnih predloga u korist emocionalne podrške čini da se ljudi osećaju efikasnije saslušanim.

1. Izbegavanje zamke „i ja”

Kada neko podeli svoje izazovno iskustvo – pobačaj, nemogućeg šefa, curenje na krovu – mi tako često odgovaramo sopstvenom sličnom pričom. Time skrećemo pažnju sa njih na sebe. Kada počnemo da pričamo svoju priču, prestajemo da slušamo njihovu.

Ipak su ljudski odnosi i veze nezamenljivi i iz tog razloga ne treba da se oslanjamo na veštačku inteligenciju, nego da se vrati svojoj sopstvenoj inteligenciji i budemo prava emocionalna podrška i oslonac jedni drugima, jer imamo te sposobnosti.