Sve veća popularnost gazirane vode kao alternative zaslađenim napicima pokrenula je brojna pitanja o njenom uticaju na zdravlje. Iako je svakako bolji izbor od sokova, stručnjaci analiziraju da li mehurići mogu parirati blagodatima obične, negazirane vode.
Poslednjih godina svedoci smo prave ekspanzije gazirane vode. Od klasičnih kiselih voda do onih sa aromama, potrošači sve češće posežu za penušavim osveženjem kao zdravijom alternativom gaziranim sokovima i drugim zaslađenim pićima.
Ova promena navika je za svaku pohvalu, jer smanjenje unosa šećera direktno smanjuje rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa dva i srčanih oboljenja. Međutim, dok mehurići prijaju nepcima, u javnosti se često vode debate o tome da li je gazirana voda zaista bezazlena.
Postavljaju se pitanja o uticaju gazirane vode na hidrataciju, zdravlje zuba, gustinu kostiju i sistem za varenje.
Hidratacija – da li mehurići prave razliku?
Osnovno pitanje koje se postavlja je da li gazirana voda hidrira telo efikasno kao i obična voda. Nauka je rekla da.
Brojne studije, uključujući i analizu koju je objavilo Američkog udruženja za srce, potvrđuju da nema značajne razlike u sposobnosti hidratacije između ove dve vrste vode.
„Za mnoge ljude koji ne vole ukus obične vode, gazirana varijanta može biti odličan saveznik i doprineti količini tečnosti koju unosimo na dnevnom nivou. Privlačnost mehurića može podstaći ljude da piju više vode tokom dana i tako ostanu adekvatno hidrirani“, objasnila je dr Kolin Munjos, profesorka zdravstvenih nauka sa Univerziteta u Hartfordu.
Karbonizacija stvara osećaj sitosti u organizmu
Karbonizacija stvara osećaj sitosti, što može biti korisno za kontrolu apetita, ali istovremeno može umanjiti osećaj žeđi. To, u nekim situacijama, može dovesti do toga da osoba unese manje tečnosti nego što joj je zaista potrebno.
Ovu činjenicu je važno ne zanemariti tokom vrelih letnjih dana ili intenzivnih fizičkih aktivnosti, kada je potreba za vodom povećana. Zbog toga se preporučuje kombinovanje obe vrste vode kako bi se osigurala optimalna hidratacija.
Mitovi o kostima i o zubima
Jedan od najupornijih mitova jeste da gazirana pića “izvlače” kalcijum iz kostiju i smanjuju njihovu gustinu. Ova zabluda verovatno potiče iz poznate Fremingemske studije o osteoporozi iz 2006. godine, koja je povezala konzumaciju koka kola napitaka sa smanjenom gustinom kostiju kod starijih žena. Međutim, ključna reč je “kola”. Istraživači su zaključili da problem nije u karbonizaciji, već u fosfornoj kiselini koja se nalazi u ovim pićima.
Obična gazirana voda ne sadrži ovu kiselinu i naučni dokazi ne podržavaju tvrdnju da ona na bilo koji način šteti zdravlju kostiju.
S druge strane, zabrinutost za zdravlje zuba je opravdanija, ali zahteva precizno objašnjenje. Procesom karbonizacije, ugljen-dioksid se u vodi pretvara u slabu ugljenu kiselinu, što snižava pdž vrednost vode na 5 ili 6 , a normalna vrednost je 7.Ova kiselost može, tehnički, oštetiti zubnu gleđ.
Američka stomatološka asocijacija ovu kiselost klasifikuje kao “minimalno korozivnu”. Poređenja radi, gazirani sokovi sa šećerom i voćni sokovi imaju daleko nižu ph vrednost i znatno su agresivniji prema zubnoj gleđi. Da bi se rizik sveo na minimum, stomatolozi savetuju da se gazirana voda pije uz obrok, da se ne pije polako tokom celog dana i da se nakon konzumacije usta isperu običnom vodom.
Uticaj na varenje i kontrolu telesne težine
Gazirana voda ima i određene prednosti za digestivni sistem. Istraživanja su pokazala da može da poboljša sposobnost gutanja, kako kod mlađih tako i kod starijih osoba.
Gazirana voda pomaže u varenju hrane
Neke od studija ukazuju na pomoć kod lošeg varenja.
Mehurići podstiču osećaj sitosti, što znači da hrana duže ostaje u stomaku. Ovaj efekat može biti koristan za one koji žele da kontrolišu telesnu težinu, jer može da pomogne u smanjenju ukupnog unosa kalorija.
Za neke benefit, za neke problem
Zbog karbonizacije, gazirana voda može da izazove nadimanje i gasove u stomaku kod osetljivih osoba. Ljudima koji pate od sindroma iritabilnog creva (IBS) ili su skloni gorušici i gastroezofagealnoj refluksnoj bolesti (GERB) generalno se savetuje da izbegavaju ili ograniče unos gaziranih napitaka.
Izbor gazirane ili obične vode svodi se na lične ukuse i potrebe, kao i individualno zdravstveno stanje. Najvažniji savet je uvek čitati deklaracije. Prava opasnost ne leži u mehurićima, već u onome što se ponekad dodaje u bocu – šećer, veštački zaslađivači ili visoke količine natrijuma. Čista, nezaslađena gazirana voda je bezbedna i zdrava opcija za hidrataciju.
