KOMEMORACIJA U ČAST EDINA AVDIĆA – FREDI MERKJURI KOMENTATORSKOG POSLA

U sali je bilo nekoliko stotina ljudi, a objavljeno je da će sahrana biti održana u Sarajevu. Prisutnima se pored bliskih prijatelja obratio i Dejan Bodiroga:
“Poštovana porodico Avdić, poštovani skupe, danas se opraštamo od našeg Edina. Kažem našeg, jer smo ga svi doživljavali kao bližnjeg člana naše košarkaške porodice. Edin je bio jedinstven, autentičan u svojim nastupima. U svakoj kolumni koju je pisao unosio je celoga sebe. Legendarni prenosi obeležili su njegovu karijeru. Prepoznatljiv stil, nesporno košarkaško znanje, unosio je u svaki prenos. Emociju, strast i ljubav prema košarci – koja je izgubila puno. Regionalna, evropska, svetska. Ušao si u domove mnogih svojim znanjem, šarmom, a prenosio si košarku na najbolji mogući način i uspeo si da dopreš do srca mnogih navijača širom regiona i Evrope, i postavio si visoke standarde u svom poslu. Uvek se osećala ta ljubav prema košarci koja je bila iskrena, a pratio si sve – Evroligu, regionalnu ligu, NBA, NCAA, reprezentacije, bukvalno sve. Edin je bio više od novinara koji se svakodnevno usavršavao, i kroz razgovore s igračima, trenerima, košarkaškim radnicima, uvek tražio nova saznanja. Njegov rani odlazak ostavlja neizbrisiv trag u novinarstvu, gde je bio jedan od stubova svoje profesije. Ono što je izdvajalo Edina jeste njegova emocija, odnosno duša. Ta emocija je bila retka, velika iskrena. Bez glume, tanana za ovo vreme. Unosio je radost u svaku prostoriju u kojoj bi se pojavio, širok osmeh, specifičan humor i toplina je izvirala iz Edina i njegove duše. Dragi prijatelju, proveli smo mnogo sati, dana i noći zajedno. Sa mojim bratom i tvojim prijateljem pričali smo o životu, prijateljstvu, ali najviše o košarci. Ostaju mi prelepe uspomene na svaki naš trenutak proveden zajedno. Ostaje nam tvoj osmeh, glas, duboko urezan u našim srcima. Nedostajaće nam tvoj šarm, toplina, energija i emocija koju si nesebično delio. Dragoj porodici i prijateljima želim da izrazim najiskrenije saučešče. Počivaj u miru dragi prijatelju”.

(Starsport)

Pored predsednika Evrolige, na komemoraciji je pričao i Miloš Jovanović, koji je zajedno sa Avdićem vodio košarkaški podkast “Udvajanje”. Ceo govor je protekao u izuzetno emotivnom tonu, a među prisutnima se osetio muk prožet dubokim emocijama.
“Kakav je život nekada. Edin i ja smo intenzivno radili zajedno pet-šest godina. Šta mogu da kažem o njemu kroz tu prizmu. Kao komentatora vi ga znate daleko bolje od mene. Bio je Fredi Merkjuri komentatorskog posla. U hiljadu glasova koji biste čuli u popularnoj muzici, jedan bi se izdvojio. U hiljadu glasova koji biste čuli u košarkaškom prenosu, jedan bi se izdvojio i niste mogli da ga pomešate ni sa jednim drugim. Bio je izuzetno jedinstven. Kada smo počeli da radimo zajedno, kako je on to voleo da kaže, kada se dva čoveka sakriju u malom prostoru sa nekoliko kamera, ne možete prevariti hemiju i ono što se dešava između njih. Kažu da je sa velikim igračima lako igrati. Sa Edinom je bilo najlakše. Šta god sam ja počeo da pričam, on je znao, šta god je on počeo da priča, ja sam znao. Nadovezivali smo se i nadopunjavali, ako se ikada za bilo šta u ovom životu budu pisale nekakve zasluge, neka to bude što sam odškrinuo vrata formata, što je mogao da pokaže boju svoje ličnosti i svog smeha koji možda ljudi nisu naučili u prenosima” rekao je Jovanović, a zatim u dahu nastavio:
“Kako smo odmicali sa našim radom, ljude je počelo da zanima ne samo kakav je Zvezdin novi igrač, kakvo je novo pojačanje Partizana, šanse za titulu Bostona, Lejkersa, Barselone, Fenerbahčea… Već je ljude zanimalo kakav je, šta misli o Nuteli, Denzelu Vašingtonu, Tomu Kruzu, Bajagi i Instruktorima, Đorđu Balaševiću. I zahvaljujući tim pitanjima, ljudi koji su pratili njegov rad, on je uspeo da pokaže puno toga što će moći da se vidi dok god internet postoji, a nadam se da će to biti dugo. Oprostićete mi što ovo sve govorim kroz prizmu košarke, ljudi koji su ga znali možda malo bolje privatno su rekli svoje. Košarka je nešto što mu je dalo sve, on je dao sve njoj. Zahvaljujući košarci je došao u Beograd, zasnovao porodicu i postao to što jeste. Kada to kažem, ovih poslednjih par dana nakon tog događaja, bio sam na prvoj liniji komentara ljudi koji su upućivali sve vezano za Edina. To nije bilo 10, nije bilo 15, nego hiljade i desetine hiljada komentara koji dolaze i dolaze i dan-danas. Jedna stvar je zajednička. A to je da ljudi plaču bez obzira na godine, da li mlađi ili stariji, muškarci ili žene. Osećamo se kao da nam je umro neko iz kuće. Da ti to kaže pet ili 10 ljudi, rekli biste da su to emotivni ljudi, ali kada kažu svi, onda kažu da je takav utisak ostavljao na ljude koji su bili pored njega. Još jednu stvar koju sam pročitao jeste da su ljudi rekli da će im biti teško da prate sport i košarku sada kada Edina nema. Ne volim da se izražavam u tuđe ime, a posebno ne u ime onih koji nažalost više nisu sa nama, ali ovaj put ću uzeti sebi za pravo da kažem da bi vam Edin rekao da ne radite to. On je sve dao košarci i dao je ljubav za taj sport. Nas dvojica smo često umeli da pričamo u frazama, citatima i doskočicama, hoću da citiram autora kojeg smo često citirali ‘iako njega više nema, imamo mi još mnogo boljih utakmica’, slava mu” zaključio je emotivni Miloš Jovanović.

Jasno je da je Edin bio jedan od najboljih u svom poslu, a u takvom maniru je i ispraćen. Časno, dostojanstveno, okružen dragim ljudima sa kojima je provodio vreme, ali i onima koje je često pominjao tokom svojih prenosa. Generacije će slušati njegove kultne prenose na Jutjubu, a nema sumnje da će se na košarkaškim terenima širom regiona i dalje čuti “Teletović, sa parkinga…”

Starsport

Starsport