Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“, koja po prvi put u Srbiji predstavlja izuzetan izbor radova na papiru povezanih sa nadrealizmom i njegovim razvojem tokom 20. veka, biće otvorena 10. juna u 19 časova u Francuskom institutu u Beogradu. Postavka će biti dostupna publici do 10. jula.
Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.
Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske.
Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.
Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.
Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.
Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.
U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.
Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.
Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.
U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.
Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).
