Da li je pivo tajni eliksir zdravlja

U poslednje vreme mediji sve češće prenose iznenađujuće tvrdnje o zdravstvenim benefitima alkohola, posebno piva. Najnoviji izveštaj BBC-ja pokrenuo je talas optimizma među ljubiteljima ovog pića, sugerišući da pivo možda ima i pozitivne efekte na zdravlje.

Prema novom izveštaju koji prenosi britanska medijska morporaciuja, pivo bi moglo imati „iznenađujuće zdravstvene koristi”, ali šta, zapravo, stoji u novoj studiji na kojoj je zasnovan ovaj izveštaj?

Studija, objavljena u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry, imala je za cilj da proceni sadržaj vitamina B6 u bezalkoholnim i pivima. Vitamin B6 je esencijalni hranljivi sastojak sa važnim ulogama u telu, ali postoje problemi sa načinom na koji su ovi nalazi formulisani.

Vitamin B6

Brojke su tehnički tačne, ali obmanjujuće u kontekstu. Reći da pivo obezbeđuje 15 odsto vašeg dnevnog unosa vitamina B6 zvuči impresivno, ali ignoriše širu sliku ishrane. Većina ljudi nema manjak vitamina B6. A ista količina, ili više, može se lako dobiti i standardnom zdravom ishranom.

Brojne namirnice, kao što su krompir, leblebije, obogaćene žitarice, žitarice, meso i povrće, obezbeđuju vitamin B6 bez potrebe za alkoholom.

Rad istraživača, takođe, povezuje vitamin B6 sa važnim neurološkim funkcijama, ali ne pruža dokaze da konzumacija piva značajno poboljšava zdravlje mozga, objavila je Kloi Kejsi, predavač ishrane i ponašanja sa Univerzitet u Bornmutu, na portalu Science Alert.

Tačni su navodi da je vitamin B6 uključen u stvaranje hemikalija u mozgu serotonina i dopamina i potvrđuje da pivo sadrži merljive količine B6. Međutim, tumačenje da pivo zbog toga „podstiče mozak” je problematično, piše ona.

Studija, dalje, ne meri ishode zdravlja mozga bilo koje vrste (ni kogniciju, raspoloženje ili neurološke efekte), tako da takvi zaključci nisu potkrepljeni podacima. Unos B6 iz piva je skroman, a ova naracija previđa dobro utvrđene štete povezane sa konzumiranjem alkohola.

Studija, takođe, ne ističe adekvatno mane alkohola, uključujući rizike za jetru, mozak i povećanu učestalost oboljevanja od raka.

Kao priznanje ovih štetnih faktora, Svetska zdravstvena organizacija navodi da ne postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola.

Iako se ovo priznaje u radu, isticanje malog sadržaja vitamina bez pravilnog odmeravanja u odnosu na ove rizike je obmanjujuće. Kada se brendovi pića oslanjaju na ovakve studije kako bi predstavili svoje proizvode kao dobre za vas, oni stavljaju marketing ispred javnog zdravlja. U najgorem slučaju, podstiču ljude da piju više.

Francuski paradoks

Ovo nije prvi put da su narativi o zdravstvenim koristima alkohola našli put do medija. Ideja da je čaša crnog vina dnevno dobra za vaše srce jedan je od najtrajnijih primera.

Iako ova tvrdnja ima neke naučne korene, sada se o njoj žestoko raspravlja.

Verovanje u velikoj meri potiče od takozvanog „francuskog paradoksa”, nastalog nakon zapažanja da ljudi u Francuskoj izgleda imaju relativno niske stope srčanih oboljenja, uprkos ishrani bogatoj zasićenim mastima i redovnoj konzumaciji alkohola.

Posebno se sugeriše da crveno vino nudi neke zdravstvene koristi, jer sadrži prirodna jedinjenja nazvana polifenoli, posebno jedno koje se zove resveratrol, a koja mogu da deluju kao antioksidanti i da pomognu u zaštiti ćelija tela.

Kasnije studije, međutim, izazvale su ozbiljnu zabrinutost u vezi sa ovim tvrdnjama. Istraživači su istakli da su drugi faktori, poput ishrane ljudi, njihove aktivnosti i njihovog pristupa zdravstvenoj zaštiti, mogli da utiču na rezultate.

Takođe, došlo je do šireg preispitivanja efekata alkohola, sa sve većim dokazima da on može da poveća rizik, posebno od određenih vrsta raka.

Minimalni nutritivni doprinosi

Uzeta zajedno, ova pitanja pomažu u objašnjenju obrasca poznatog kao „efekat zdravog korisnika”, piše dalje Science Alert. Na prvi pogled, podaci posmatranja sugerišu da umerena konzumacija alkohola može da bude zaštitna.

Neke studije pokazuju niže stope srčanih oboljenja među umerenim konzumentima alkoholnih piće, u poređenju sa onima koji ne piju. Podaci posmatranja, međutim, mogu da pokažu samo korelacije, a ne uzrok i posledicu.

U stvarnosti, umerene vinopije se često razlikuju od onih koji ne piju. U proseku je veća verovatnoća da će se zdravije hraniti, biti fizički aktivniji, biti bogatiji, imati više prijatelja i češće posećivati lekara.

Svaki od ovih faktora nezavisno smanjuje rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Kada se oni ne uzmu u potpunosti u obzir, sam alkohol može pogrešno da izgleda kao zaštitni faktor. Kada se, međutim, uzme u obzir širi skup dokaza, posebno istraživanja koja povezuju alkohol sa rakom, bolestima jetre i problemima mentalnog zdravlja, većina pregleda zaključuje da su sve potencijalne koristi male i da ih rizici verovatno nadmašuju.

Nutritivni doprinosi piva i vina postoje, ali su minimalni i malo je verovatno da će se pretvoriti u značajna poboljšanja zdravlja.

Polifenoli, antioksidansi, vitamini i minerali mogu bezbednije i pouzdanije da se dobiju iz voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, maslinovog ulja i drugih integralnih namirnica, bez rizika povezanih sa alkoholom.

Šta pivo sve ima u sebi

Pivo sadrži određene hranljive sastojke, ali u relativno malim količinama i ne može se smatrati značajnim izvorom nutrijenata u ishrani.

Najvažniji vitamini koji se nalaze u pivu su iz grupe B vitamina, pre svega vitamin B6, kao i B2 (riboflavin), B3 (niacin) i folna kiselina (B9).

Ovi vitamini potiču uglavnom iz ječma i kvasca koji se koriste u procesu proizvodnje piva, a učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama u organizmu, uključujući rad nervnog sistema i stvaranje energije.

Pored vitamina, pivo sadrži i određene minerale kao što su kalijum, magnezijum i fosfor, kao i manje količine gvožđa i cinka. Ipak, količine ovih minerala u pivu su male u poređenju sa hranom poput povrća, mahunarki i integralnih žitarica.

U pivu se nalaze i polifenoli, odnosno antioksidativna jedinjenja koja potiču iz hmelja i ječma. Ova jedinjenja su poznata po tome što se nalaze i u voću, povrću i čaju, ali u pivu ih ima u znatno manjim koncentracijama.

Takođe, pivo sadrži ugljene hidrate koji potiču iz slada, odnosno iz nefermentisanih šećera, što doprinosi njegovoj kalorijskoj vrednosti.

Iako pivo ima ove hranljive komponente, važno je naglasiti da su njihove količine relativno skromne i da se svi ovi nutrijenti mogu dobiti u mnogo većim i zdravijim količinama iz uobičajene, raznovrsne ishrane bez alkohola.

Bezalkoholno pivo je generalno bolji izbor od alkoholnog piva, ali se i dalje smatra više uživanjem nego napitkom sa zdravstvenim benefitima.