Niš – Nemoguće je sprovesti godišnju raspodelu budžeta, a da na kraju neko ne ostane gladan i nezadovoljan. Ipak, za utehu, ovogodišnja raspodela bila je takva da je broj nezadovoljnih i „gladnih” nikada manji, a razlog leži pre svega u činjenici da je novca bilo više nego pre.
Grad Niš je za kulturu u 2026. godini izdvojio 1,61 milijardu dinara, što predstavlja najveće niško godišnje izdvajanje za ovu oblast u 21. veku. Naravno, budžet sam po sebi ne znači i kvalitetnu kulturnu ponudu, ali jeste jedan od preduslova, pogotovo kada se zna da je priroda vremena u kojem živimo takva da proizvodnja svakog sadržaja košta.
Shodno tome, pored redovnog finansiranja ustanova kulture čije je osnivač, Grad će tokom 2026. dodatno finansirati i sufinansirati ukupno 61 projekat iz kulture. Za tu namenu opredeljena su 123 miliona dinara, odnosno 50 miliona više nego prošle godine.
Iako najveći deo budžeta – približno 85 odsto odlazi na finansiranje redovnog života institucija poput Narodnog pozorišta, Simfonijskog orkestra i drugih, često se u manjem delu kolača (123 miliona) krije tiha, ali i dovoljno jasna kulturno-politička orijentacija grada – gde se na kulturnoj mapi Niš nalazi i gde želi da bude.
Vezano za to, od 128 prijava pristiglih na konkurs za finansiranje i sufinansiranje, inače sproveden tokom januara i februara, gradska komisija odlučila je da o 47 prijava ne raspravlja zbog nepotpune dokumentacije, 20 prijava je odbačeno, dok je 61 predložen projekat prihvaćen i biće podržan budžetskim sredstvima.
Najviše novca dobili su festival „Nišvil” – 60 miliona dinara – i Eparhija niška, kojoj je za nastavak oslikavanja Hrama Svetih cara Konstantina i carice Jelene pripalo 30 miliona dinara.
Značajna sredstva dobili su i „Evergrin festival” u organizaciji Kamernog orkestra „Impresija”, osam miliona dinara, zatim udruženje „Via Antica” za Međunarodni rimski festival „Konstantin veliki”, 3,7 miliona dinara, kao i organizacije – „Unija mladih lidera” i Nevladina organizacija prijatelji muzike, koje su za svoje projekte dobile 1,7 i 1,2 miliona dinara.
Prilično šarenilo u finansiranju, možda i vrlo dobro, a možda tek samo pragmatično i kompromisno, vidi se u kontrastu, zašto ne reći i ideološkom, među podržanim projektima. Tako su se na listi podržanih našli na primer i Srpski četnički pokret „Stara Srbija”, ali i feminističko udruženje „Centar za devojke”, za čije projekte je odvojeno po 250.000 dinara.
Međutim, najveće iznenađenje predstavlja izostanak Književne (ne i likovne) kolonije „Sićevo”, kao i „Filmskih susreta” sa liste podržanih projekata. Književna kolonija našla se u grupi 20 odbijenih, a nasuprot njoj „Filmskih susreta” nije bilo među 128 projekata koji su aplicirali za sredstva grada.
Dobro je poznato da je prošle godine došlo do spora između Udruženja filmskih glumaca Srbije kao nosioca prava na „Filmske susrete” i Grada Niša zbog čega tradicionalna manifestacija prvi put od 1966. nije održana. Kakva će biti dalja sudbina festivala, da li će on ostati u autentičnom obliku, ili će grad kao i prošle godine ponuditi alternativno rešenje, neke druge i drugačije „Filmske susrete”, ostaje da se vidi.
