Porođaj na leđima – moderna praksa suprotna prirodi i nauci

Hiljadama godina, širom sveta, žene su se obično porađale u uspravnom položaju – bilo da su klečale kao Kleopatra, koristile stolice za porođaj ili čučale. U stvari, čučanje može povećati prečnik karlice za najmanje dva i po centimetra, dok ujedno gravitacija znatno olakšava porođaj.

Pa zašto toliko žena danas rađa ležeći na leđima?

„Postoji opšte neznanje među stručnjacima i trudnicama o fiziologiji porođaja“, smatra Dženet Balaskas, osnivač Centra za aktivan porođaj u Velikoj Britaniji i autorka brojnih knjiga koje detaljno opisuju kako majke mogu preuzeti kontrolu nad svojim iskustvom porođaja.

Godine 1982, Balaskas je objavila „manifest aktivnog porođaja“ koji je postao centralno načelo njene organizacije.

„Širom sveta, hiljadama godina, žene su spontano rađale u nekom obliku uspravnog ili čučećeg položaja“, piše u manifestu. „Bez obzira na rasu ili kulturu… isti uspravni položaji preovlađuju.“

Većina žena u postindustrijskim zemljama je zatvorena u bolnici u ležećem položaju, navodi Balaskasova. „Ova praksa je nelogična, čini porođaj nepotrebno komplikovanim i skupim, pretvarajući prirodni proces u medicinski događaj, a porodilju u pasivnog pacijenta. Nijedna druga vrsta ne zauzima tako nepovoljan položaj u tako ključnom trenutku.“

Drugi stručnjaci se slažu. U stvari, porođaj u ležećem položaju je „relativno moderan fenomen“, napisala je Hana Dalen, profesorka akušerstva na Univerzitetu u Sidneju, u kolumni iz 2013. za portal Konverzejšn.

Trudnoća kao „bolest“

Tek u poslednjih 300 do 400 godina žene se uglavnom porađaju na leđima. To mogu da zahvale Francuzu po imenu Fransoa Moriso. Tvrdio je da bi ležeći položaj bio udobniji i za trudnicu i za muškog lekara koji je zbrinjava (već je postojao pokret za ukidanje babica i umesto toga prisustvo muških hirurga na porođajima).

Tradicionalno žene su se porađale u uspravnom položaju

Moriso je trudnoću smatrao bolešću. U svojoj knjizi iz 1668. godine „Bolesti trudnica i žena u porođaju“, Moriso je savetovao: „Najbolje i najsigurnije je poroditi se u krevetu, kako bi se izbegle neprijatnosti i muke zbog kasnijih trudnoća.“

Međutim, neki naučnici tvrde da je promena položaja pri porođaju zapravo mogla biti posledica drugog Francuza koji je živeo u isto vreme kao i Moriso – kralja Luja XIV.

„Pošto je Luj XIV navodno uživao gledajući žene kako se porađaju, frustrirao ga je nejasan pogled na porođaj kada se on dešavao na stolici za porođaj i promovisao je novi ležeći položaj“, napisala je Loren Dandes, profesorka sociologije na koledžu Makdanijel u Merilendu, u svom radu iz 1987. godine o evoluciji položaja pri porođaju.

„Uticaj kraljeve politike je nepoznat, iako je ponašanje kraljevske porodice moralo donekle uticati na stanovništvo“, dodala je. „Navodni zahtev Luja XIV za promenom poklopio se sa promenom položaja i verovatno je doprineo tome.“

Bez obzira na to kako je došlo do toga da se žene porađaju ležeći na leđima, trend se zadržao, na štetu njihovog iskustva porođaja.

Trend porođaja na leđima zadržao se još od 17. veka

Naučno dokazano

Glavni razlog zašto žene rađaju u uspravnom položaju toliko hiljada godina je jednostavan: gravitacija. Beba mora da putuje nadole kroz porođajni kanal, a gravitacija je korisna za taj proces.

Pokazalo se da će se žene, prepuštene same sebi, instinktivno naginjati napred tokom porođaja – a ne unazad – usvajajući položaje kao što su čučanje, naginjanje napred na rukama i kolenima ili naslon na nizak komad nameštaja.

U pregledu iz 2013. godine, koji je obuhvatio više od 5.200 žena, navedeno je da su drugi važni ishodi za žene koje su se porodile uspravno i u pokretu, umesto ležeći u krevetu, uključivali „smanjenje rizika od carskog reza, manju upotrebu epiduralne anestezije kao metode ublažavanja bola i manju šansu da njihove bebe budu primljene na neonatalno odeljenje“.

Žene tokom porođaja spontano nikada neće leći

U pregledu je navedeno da su potrebna dodatna istraživanja za žene u grupama visokog rizika – neke studije su pokazale povećanje gubitka krvi u uspravnim položajima pri porođaju.

Utvrđeno je da uspravni položaji pri porođaju takođe smanjuju vreme trajanja porođaja.

Dalenova je navela niz prednosti, uključujući efikasnije kontrakcije, manje bolova za majku, manje pinceta, vakuumskih porođaja i epiziotomije, kao i bolju oksigenaciju bebe u majčinoj materici, jer materica ne kompresuje aortu.

Godine 2011, Dalenova i njene kolege sprovele su studiju kako bi razumeli da li okruženje za porođaj utiče na položaj koji žene zauzimaju tokom porođaja. Posmatrali su dva okruženja – porođajne centre, gde je bila dostupna pomoćna oprema kao što su lopte, stolice za porođaj i vreće za sedenje, i porođajna odeljenja, gde je medicinski bolnički krevet bio jedina opcija.

Otkrili su da su žene pred porođajem mnogo češće zauzimale uspravan položaj tokom prve i druge faze porođaja u poređenju sa porođajnim odeljenjem – 82% žena je to učinilo u poređenju sa 25% u porođajnim odeljenjima.

Promene na vidiku

U zapadnim zemljama sada postoji svest o konceptu aktivnog porođaja, kaže Balaskasova – pristup koji promoviše sposobnost majke da se slobodno i instinktivno kreće tokom porođaja i da zauzme uspravne položaje, umesto da leži na leđima vezana za mašine i monitore.

Međutim, stope carskih rezova nastavljaju da rastu. Smernice Nacionalnog instituta za zdravlje i izvrsnost nege u Velikoj Britaniji savetuju da žene na porođaju „treba obeshrabriti da leže na leđima ili poluležećem položaju u drugoj fazi porođaja i da ih treba podsticati da zauzmu bilo koji drugi položaj koji smatraju najudobnijim“.

Kao i uvek, znanje je moć, i što su žene informisanije o svojim izborima u vezi sa porođajem, to će se osećati udobnije u izboru onoga što im odgovara.