Lek koji sprečava starenje: Rusija razvija revluconarnu gensku terapiju

Gen RAGE smatra se jednim od ključnih pokretača ćelijskog starenja, jer njegova aktivacija ubrzava ovaj proces. Upravo zato naučnici razmatraju mogućnost da se njegovo delovanje blokira pomoću leka za gensku terapiju, čime bi se potencijalno produžila “mladost” ćelija. Ovaj pristup oslanja se na najsavremenije genetske tehnologije i smatra se jednim od najperspektivnijih pravaca u oblasti produžavanja životnog veka.

Projekat predvodi Institut za biologiju i medicinu starenja, a o njemu je govorio je Denis Sekirinski, zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Rusije, naglašavajući njegov značaj u okviru nacionalnog programa “Nove tehnologije očuvanja zdravlja”.

Sama konferencija okupila je više od 300 lekara, kao i političare, javne ličnosti i stručnjake iz različitih oblasti – od medicinske nauke i zdravstva do kulture, fizičke aktivnosti i proizvodnje hrane. Tokom dva dana razgovaralo se o transformaciji zdravstvenog sistema, prevenciji bolesti povezanih sa starenjem, primeni inovativnih tehnologija, razvoju neurotehnologija i geroprotektora, ali i o široj ulozi načina života u očuvanju zdravlja.

Ipak, pokušaji da se uspori starenje nije jedina stvar – paralelno sa laboratorijskim istraživanjima, sve veći fokus u Rusiji stavlja se i na to kako ljudi zaista žive u poznijim godinama.

Ne samo dužina, već i kvalitet života

Moskva se poslednjih godina izdvaja kao primer sistemskog pristupa kvalitetu starenja. Prema rečima gradonačelnika Sergeja Sobjanjina, ruska prestonica danas je među tri vodeća regiona u zemlji po očekivanom životnom veku, što je rezultat dugoročne politike usmerene ka starijim građanima.

Ključnu ulogu u tome ima inicijativa “Moskovska dugovečnost”, koja se kontinuirano razvija. Ovaj program omogućava starijim sugrađanima da ostanu aktivni, rade na svom zdravlju, stiču nova znanja i budu uključeni u društveni život. Poseban akcenat stavljen je ne samo na fizičko zdravlje, već i na psihološku stabilnost, društveni angažman i osećaj pripadnosti zajednici.

Tokom osam godina, u ovaj program uključilo se više od 740.000 ljudi. Danas u Moskvi funkcioniše više od 140 centara za dugovečnost, a u realizaciju projekta uključeno je i skoro hiljadu partnerskih organizacija – od univerziteta i muzeja do parkova, biblioteka i sportskih centara.

Učesnicima je dostupno više od sto različitih aktivnosti, od sporta poput tenisa i joge do kulturnih i edukativnih sadržaja, kao što su filmski klubovi i organizovani obilasci grada. Tokom 2025. godine uvedeni su i novi programi, uključujući kurseve psihološke podrške i aktivnosti usmerene na očuvanje kognitivnih funkcija i emocionalnog zdravlja, kao i društvene inicijative poput obeležavanja godišnjica braka.