Čistili su cipele, prodavali krv za hranu, bili bez dolara u džepu: Forbes lista 250 osoba koje su iz najtežih uslova stigli do vrha

Upornost. Radna etika. Otpornost. Američki san izgrađen je na smeloj ideji da svako može da stigne do vrha. Svako dete u osnovnoj školi odrasta sa uverenjem da svako može postati predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Ili hip-hop megazvezda. Ili milijarder koji putuje u svemir. Ta ideja je stara koliko i sama Republika. I svesno stoji u suprotnosti sa klasno podeljenom Evropom, gde su nečije šanse često bile određene rođenjem.

Ovaj ideal je oduvek imao svoje heroje. Od Aleksandera Hamiltona, siročeta i imigranta koji je oblikovao prvi finansijski sistem Amerike, do Endrjua Karnegija, koji je od rada u tekstilnoj fabrici kao tinejdžer izgradio ogromno čelično carstvo. Od 1917. godine, to je glavna tema ovog izdanja. Zato, u čast 250-godišnjice Amerike, smatramo da smo posebno kvalifikovani da rangiramo 250 najvećih živih Amerikanaca koji su sami izgradili svoj uspeh.

Da bismo identifikovali ove revolucionare, prvo smo pretražili arhivu Forbes staru 109 godina u potrazi za klasičnim pričama o preduzetničkom kapitalizmu. Zatim smo pitali naše sadašnje reportere za njihove predloge. Koristili smo i veštačku inteligenciju, pokrećući stotine upita kroz ČetGPT i Džemini. Iako smo veliki naglasak stavili na milijardere koji su se uzdigli iz siromaštva, uključili smo i naučnike, sudije Vrhovnog suda i druge čije se „bogatstvo“ meri uticajem i značajem, a ne samo novcem.

Zatim smo imena prosledili panelu stručnih sudija: Deanđeli Burns-Volas, Kitu Danliviju, Riču Kalgardu, Stivenu Klinskom, Džimu Mekelviju i Rajanu Ripelu.

Neprocenjiv resurs bio je Forbes „Self-Made Score“, rang od 1 do 10 koji meri „pređeni put“ svake osobe. Razlikuje one koji su krenuli od nule od onih koji su imali veliku početnu prednost. Samo oni sa ocenom devet ili 10 ušli su na listu. Konačni rang uzima u obzir finansijski uspeh, savladane prepreke i trajni uticaj.

FORBES 250

Najveći Amerikanci koji su sami izgradili svoj uspeh (prvih 25)

1. Opra Vinfri, 72

Rođena od majke tinejdžerke, Vinfri je odrasla na ruralnoj farmi u Misisipiju bez vodovoda u kući. Sa devet godina silovao je rođak. Sa 14 je rodila sina, koji je ubrzo preminuo. Zahvaljujući federalnom programu, pohađala je bogatu prigradsku školu gde je otkrila talenat za javni govor i debatovanje. To joj je donelo honorarni posao na radiju, a kasnije i stipendiju za Univerzitet Tenesi Stejt. Godine 1984. preuzela je jutarnji talk show u Čikagu i pretvorila ga u nacionalni medijski brend.

2. Harold Ham, 80

Foto: Ethan Pines for Forbes

Trinaesto dete zakupaca zemlje iz Oklahome. Hamovo najranije sećanje je branje paradajza bosim nogama. Kasnije je pokrenuo sopstvenu transportnu kompaniju koja je prevozila vodu do naftnih polja i nazad. On je 1971. podigao kredit za bušenje prve bušotine. Kao pionir frekinga pomogao je da SAD postanu najveći proizvođač nafte na svetu.

3. Dejvid Stjuard, 74

Njegov otac radio je kao mehaničar, domar i sakupljač smeća da bi izdržavao osmoro dece. Odrastajući u segregiranom Mizuriju, Stjuard je kao tinejdžer bio deo grupe koja se borila za ukidanje segregacije u lokalnim bazenima. Ušao je u srednjoškolski košarkaški tim i dobio stipendiju za fakultet. Čak i nakon što je koosnovao World Wide Technology, jednu od najvećih IT kompanija na svetu, ponekad nije primao platu. Jednom je gledao kako mu oduzimaju automobil zbog neplaćenih dugova.

4. Tomas Peterfi, 81

Dvadesetjednogodišnji Peterfi stigao je 1965. na aerodrom Džon F. Kenedi gotovo bez novca nakon bekstva iz komunističke Mađarske, nadajući se da će živeti sa ocem. Odbijen i sa samo 100 dolara, zaposlio se kao programer i na kraju uštedeo dovoljno da kupi mesto na Američkoj berzi. Kasnije je bio pionir automatizovanog digitalnog trgovanja kroz svoju firmu Interactive Brokers.

5. Lebron Džejms, 41

Foto: David Berding/Getty Images

Njegova majka tinejdžerka borila se da pronađe stabilan posao i dom, zbog čega se selio desetak puta za tri godine. Sa devet godina, rođen u Akronu, bez oca, preselio se kod porodice lokalnog trenera američkog fudbala, koji ga je upoznao sa košarkom. Draftovan 2003. direktno iz srednje škole, postao je prvi aktivni NBA igrač koji je postao milijarder.

6. Jan Kum, 50

Nakon što je sa 16 godina emigrirao iz Ukrajine u Mauntin Vju u Kaliforniji, Kum i njegova majka živeli su u malom stanu uz državnu pomoć. U istoj zgradi gde je nekada čekao u redu za bonove za hranu, potpisao je ugovor o prodaji WhatsApp-a, koji je koosnovao, kompaniji Meta.

7. Doli Parton, 80

Foto: Miller Mobley/Getty Images

Pevačica kantri muzike odrasla je „u krajnjem siromaštvu“ sa svojih 11 braće i sestara u kolibi u Tenesiju bez vode i struje. Preselila se u Nešvil nakon srednje škole i pisala pesme koje su dospele u top 10 za izvođače poput Kiti Vels i Henka Vilijamsa, pre nego što je i sama postala zvezda.

8. Bil Klinton, 79

Klinton, čiji je otac umro pre njegovog rođenja, od malih nogu je bio odlučan da postane predsednik SAD uprkos odrastanju u siromaštvu i nasilnom okruženju. Kasnije je dobio stipendiju za Univerzitet Džordžtaun, osvojio prestižnu Rouds stipendiju i studirao pravo na Jejlu. Bio je profesor prava pre nego što je izabran za državnog tužioca Arkanzasa, zatim guvernera, a potom i 42. predsednika SAD.

9. Dajan Hendriks, 79

Foto: Gabriela Hasbun for Forbes

Hendriks je postala majka kao tinejdžerka sa 17 godina, zbog čega je napustila školu. Radila je kao Plejboj zečica da bi izdržavala dete pre nego što je upoznala svog drugog supruga, Kena. Zajedno su osnovali ABC Supply, jednu od najvećih kompanija za građevinski materijal na svetu. Vodili su je do 2007, kada je on preminuo nakon pada kroz krov koji je obilazio.

10. Džej Di Vens, 41

Odrastao u industrijskom regionu Ohaja, Vens se suočavao sa finansijskim problemima i porodičnom nestabilnošću zbog odsutnog oca i majčine zavisnosti od droge. Odgajila ga je baka, koja je posedovala 19 pištolja i pružala strogu ljubav. Služio je u ratu u Iraku kao marinac, zatim stekao diplomu prava na Jejlu i postao investitor. Njegovi memoari Hillbilly Elegy privukli su nacionalnu pažnju, a 2022. izabran je u Senat, da bi 2025. postao potpredsednik SAD.

11. Leri Elison, 81

Foto: Jamel Toppin for Forbes

Elisonova neudata majka, koja je imala 19 godina, dala ga je na usvajanje kada je imao devet meseci, nakon što je oboleo od upale pluća. Odrastao je kod rođaka, koji su tokom Velike depresije izgubili posao sa nekretninama i potom skromno živeli od posla revizora u javnom stambenom sektoru. Kasnije je dva puta napustio fakultet pre nego što je postao tehnološki magnat.

12. Džordž Soros, 95

Ilustracija: Lina Jaradat for Forbes

Kao dete preživeo je nacističku okupaciju Mađarske i sam finansirao svoje školovanje na London School of Economics. Radio je kao nosač prtljaga na železnici i konobar, na putu da postane jedan od najuticajnijih finansijera na svetu.

13. Donald Friz, 85

Ostao je bez roditelja kao dete, a već sa 12 godina radio je na farmi mlečnih proizvoda pre nego što se prijavio u vojsku. Nakon trogodišnje službe, preselio se u Kaliforniju sa 125 dolara i dobio posao u skladištu kompanije C.R. Lorens, koju je kasnije preuzeo i potom prodao za 1,3 milijarde dolara u gotovini 2015. godine.

14. Dejvid Valentas, 87

Kao deca koja su radila na farmi, on i njegov brat bili su „negde između siročadi i ugovornih slugu“.

15. Hauard Šulc, 72

Foto: Anna Moneymaker – Getty Images

Šulc je odrastao u socijalnim stanovima u Bruklinu. Kada je imao sedam godina, njegov otac, dostavljač platnenih pelena, povredio se na poslu. Nije imao ni osiguranje ni platu. Kao prvi u porodici koji je završio fakultet, Šulc je studirao na Nortern Mičigen univerzitetu uz fudbalsku stipendiju. Pridružio se maloj kompaniji Starbaks 1980-ih. Ostalo je istorija.

16. Klarens Tomas, 77

Njegov otac napustio je porodicu dok je bio veoma mali. Majka je poslala Tomasa, tada sedmogodišnjaka, i njegovog mlađeg brata Majersa da žive kod bake i deke u Savani. To im je donelo veću stabilnost, ali ne i vodu u kući. Obrazovan u segregiranoj katoličkoj školi, kasnije je završio pravni fakultet Jejl i 1991. postao sudija Vrhovnog suda SAD.

17. Bob Parsons, 75

Dete strastvenih kockara, Parsons je odrastao „siromašan kao crkveni miš“ u centru Baltimora. Škola mu nije bila utočište, pošto je pao peti razred i zamalo nije završio srednju školu. Prijavio se u marince i 1969. je poslat u Vijetnam. Vratio se sa posttraumatskim stresnim poremećajem, ali i sa fokusom. Sam je naučio programiranje i pokrenuo nekoliko firmi, uključujući hosting kompaniju GoDaddy.com. Kasnije je prodao investitorima, među kojima je i KKR.

18. Džej Zi, 56

Ilustracija: Krishna Shenoi for Forbes

Odrastao u ozloglašenim socijalnim blokovima Marcy u Bruklinu, Džej-Zi je bio diler droge pre nego što je postao muzičar. Koosnovao je sopstvenu muzičku izdavačku kuću kada niko nije želeo da mu ponudi ugovor za njegov debitantski album.

19. Sonja Sotomajor, 71

Sotomajor je odrasla u socijalnom naselju u Bronksu. Dijagnostikovan joj je juvenilni dijabetes sa sedam godina. Otac joj je umro kada je imala devet. Nakon katoličkog školovanja, upisala je Prinston, gde je lako dobila finansijsku pomoć jer njena porodica nije imala ni bankovni račun. Postala je sudija Vrhovnog suda 2009.

20. Dr. Dre, 61

Foto: Jamel Toppin for Forbes

Kao dete kosio je travu da bi kupio patike. „Radio sam šta sam morao“.

21. Šahid Kan, 75

Imigrant iz Pakistana stigao je sa 500 dolara u džepu i radio noću kao perač sudova dok je studirao na Univerzitetu Ilinois. Kasnije je dizajnirao jednodelni branik za kamione, koji je postao osnova njegovog bogatstva od 15 milijardi dolara.

22. Denis Vašington, 91

Najbogatiji građanin Montane preživeo je dečju paralizu. Živeo je u državnim stanovima tokom Drugog svetskog rata i kao dete čistio cipele da bi zaradio džeparac.

23. Medžik Džonson, 66

NBA zvezda odrasla je u radničkoj porodici sa devetoro braće i sestara u trosobnom stanu. Povukao se iz NBA lige 1991. nakon što mu je dijagnostikovan HIV. Gotovo celo njegovo bogatstvo potiče iz poslovnih poduhvata nakon košarkaške karijere.

24. Džon Pol Dedžorija, 81

Koosnivač kompanije za negu kose John Paul Mitchell Systems i luksuzne tekila kompanije Patrón Spirits Company, Dedžorija je proveo deo detinjstva u hraniteljskim porodicama. Dva puta je bio beskućnik, živeo je u svom automobilu.

25. Tajler Peri, 56

Nekada beskućnik, „siromašan kao crkveni miš“, producent i reditelj suočavao se sa više od samog siromaštva tokom odrastanja u Nju Orleansu. Opisuje detinjstvo uz nasilnog čoveka za koga je kasnije saznao da mu nije otac. Inspirisan da piše kako bi se izborio sa stresom, napustio je srednju školu i počeo da izvodi svoje drame u malim pozorištima.

Celokupna lista dostupna je na sajtu Forbes.com.

Džesika Džejkolb, novinarka Forbes
Čejs Piterson-Vitorn, novinar Forbes