Smola breze nije bila samo “praistorijski lepak” – jesu li je neandertalci koristili i kao lek
Istraživanja su pokazala da smola iz brezine kore ima antibakterijska svojstva pa tako i moguću medicinsku primenu. Neandertalci, naši evolutivni srodnici, možda su koristili takvu smolu ne samo za izradu alata, već i kao sredstvo za lečenje kožnih infekcija, pokazuju rezultati novog naučnog istraživanja. Možda, jer naučnicima još uvek nedostaje direktan arheološki dokaz.
Smola breze nije bila samo “praistorijski lepak” – jesu li je neandertalci koristili i kao lek
Reč je o takozvanom brezinom katranu – lepljivoj, tamnoj supstanci dobijenoj zagrevanjem kore breze, koju su neandertalci već koristili kao „lepak“ za pričvršćivanje kamenih alatki za drvene drške.
Antibakterijsko dejstvo praistorijskog „lepka“
Savremeni naučnici su u laboratorijskim uslovima testirali ovu supstancu i utvrdili da pokazuje značajno dejstvo protiv bakterije staphylococcus aureus, čestog uzročnika kožnih infekcija.
Istraživanje je pokazalo da većina uzoraka brezinog katrana ima sposobnost da uništava ovu bakteriju, dok nije uočen efekat na druge vrste, poput escherichia coli.
Naučnici pretpostavljaju da su za antibakterijska svojstva zaslužna jedinjenja iz grupe fenola, poput katehola i gvajakola, koja se prirodno javljaju u katranu.
Moguća primena u praistorijskoj medicini
Iako je brezin katran prvenstveno korišćen u izradi alata, istraživači smatraju da nije isključeno da su neandertalci uočili i njegove lekovite efekte.
Dodatni argument za tu tezu dolazi iz etnografskih podataka – pojedine domorodačke zajednice u Severnoj Americi koristile su slične supstance za tretiranje rana.
Ipak, naučnici upozoravaju da za konačne zaključke nedostaje direktan arheološki dokaz da je katran zaista korišćen kao lek, a ne samo kao tehnički materijal.
Dokaz naprednog razmišljanja neandertalaca
Proizvodnja brezinog katrana sama po sebi predstavlja složen tehnološki proces. Istraživanja pokazuju da je za njegovo dobijanje bilo neophodno kontrolisano zagrevanje kore breze u uslovima sa malo kiseonika, što ukazuje na planiranje i razumevanje procesa.
Takva tehnika, stara i do 200.000 godina, smatra se jednim od najranijih primera sintetičke proizvodnje materijala u ljudskoj istoriji.
Preispitivanje slike o neandertalcima
Ovo otkriće doprinosi sve većem broju dokaza da neandertalci nisu bili primitivni kako se nekada mislilo. Naprotiv, njihove sposobnosti – od izrade složenih alata do potencijalne upotrebe prirodnih supstanci u medicinske svrhe – ukazuju na visok nivo kognitivnog i kulturnog razvoja.
Otkriće doprinosi sve većem broju dokaza da neandertalci nisu bili primitivni kako se nekada mislilo
Iako ostaje otvoreno pitanje da li su svesno koristili katran kao lek, naučnici smatraju da je „samo korak“ od uočavanja njegovih svojstava do njegove praktične primene u lečenju.
Nova studija otvara mogućnost da su neandertalci poznavali osnovne principe prirodne medicine mnogo ranije nego što se pretpostavljalo. Iako su potrebna dalja istraživanja, brezin katran se sve više pokazuje kao jedan od ključnih dokaza njihove tehnološke i intelektualne sofisticiranosti.
