Bez inovativnih terapija pacijenti oboleli od degeneracije makule suočavaju se s neminovnim i trajnim gubitkom vida, naglašeno je na konfereciji za novinare koju je danas organizovalo Udruženje “Žuta mrlja”.
“U oftalmologiji inovativne terapije mogu presudno da izmene tok bolesti, ali samo ako se primene na vreme. Blagovremenim lečenjem pacijentima se obezbeđuje ne samo očuvanje vida, već i radna sposobnost i kvalitet svakodnevnog života”, istakla je predsednica udruženja “Žuta mrlja” Aleksandra Hadži Manić. Svake godine desetine novih, inovativnih lekova pojavi se na tržištu i to je dobra vest za pacijente, istakao je predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA Bojan Trkulja i naglasio potrebu za većim i konstantnim ulaganjima u nabavku lekova koji će se naći na pozitivnoj listi.
Kako je zaključeno, da bi se proširivala lista lekova, od velike važnost je da se uspostavi stabilan i sistemski mehanizam finansiranja. Vesna Vuković Kojović iz RFZO istakla je da je država prepoznala važnost inovativnih lekova, da se ulaže u nabavku savremenih terapija, da se slažu s tim da bi rast trebalo da bude još veći, kao i to da se na različite načine pronalaze rešenja da terapiju dobiju oni kojima je neophodna.
Pored inovativnih terapija trebalo bi istaći i inovativne preventivne preglede, jer na taj način možemo da steknemo rana saznanja o oboljenju oka i uspešno primenimo lečenje, navela je dr Sofija Davidović iz Kliničkog centra Vojvodine. Ona je istakla da ćemo sačuvati vid tako što treba da mislimo o svom opštem zdravlju, pritisku, šećeru u krvi, o zdravim higijenskim navikama, ali i o tome koliko vremena provodimo pred ekranom računara ili telefona.
U fokusu razgovora sa medijima, lekarima, predstavnicima države i farmaceutske industrije bila je i izrada Atlasa bolesti suve i vlažne senilne degeneracije makule (SDM) i dijabetičkog makularnog edema (DME), dokumenta koji se razvija u saradnji sa zemljama regiona i koji će prvi put na jednom mestu objediniti podatke o dostupnosti dijagnostike, terapija i puta pacijenta kroz zdravstveni sistem u različitim državama.
Kako je rečeno, cilj je da se sačini stvaran i uporediv pregled stanja u regionu, gde postoje dobre prakse, gde postoje razlike i gde postoji prostor za unapređenje. Tamo gde podaci nisu javno dostupni, biće jasno naznačeno, čime će se dodatno ukazati na potrebu za sistematičnijim prikupljanjem podataka.
Udruženje “Žuta mrlja” istaklo je da degeneracija makule nije samo oftalmološki problem – ona je i socijalno, ekonomsko i zdravstveno-političko pitanje čiji odgovor traži dugoročnu posvećenost.
