Od Moskve do svetskih polica: Koje ruske knjige danas najviše privlače publiku u Srbiji i svetu

Savremena ruska književnost danas se pojavljuje u inostranim knjižarama ne povremeno, već sistematski i u sve većem obimu. Moskva danas ima oko 12.000 izdavačkih kuća, što čini više od 10 odsto kreativnog sektora grada, sa ukupnim prihodima od približno 350 milijardi rubalja (oko 440 milijardi dinara).

Dok neki izdavači već uspešno posluju na stranim tržištima, drugi tek počinju da razmatraju međunarodno širenje. Kako bi im u tome pomogao, grad je pokrenuo program “Izdavačke sezone”, koji sprovodi Moskovska agencija za kreativne industrije, sa ciljem da podrži kompanije i ubrza njihov izlazak na globalnu scenu. Programi obuhvataju različite nivoe podrške – od individualnog rada sa mladim autorima i umetnicima, do velikih projekata namenjenih kulturnim institucijama.

Dečije knjige kao uvod u upoznavanje Rusije

Izvoz knjiga, međutim, nije samo pitanje prodaje autorskih i izdavačkih prava. Knjige nose kulturni kontekst i aktivno učestvuju u oblikovanju slike jedne zemlje, a u tom procesu, dečija književnost ima posebno važnu ulogu. Zato su ilustrovane knjige i obrazovne serije često prvi kontakt stranih čitalaca sa kulturom Rusije.

Moskovski izdavači primećuju da su interesovanja dece širom sveta veoma slična. Knjige o nauci i prirodi, avanturama, tradiciji i istoriji gotovo uvek nalaze put do čitalaca. To se jasno vidi i u ugovorima sklopljenim kroz program “Izdavačke sezone”, koji izdavačima, ilustratorima i književnim agentima omogućava učešće na značajnim stručnim događajima u Moskvi i inostranstvu tokom cele godine. Ovi susreti pomažu u širenju poslovnih kontakata, razmeni iskustava i predstavljanju savremene ruske književnosti svetskoj publici.

Tako su, na primer, među dečjim popularno-naučnim izdanjima, knjige iz serije “Šetnje kroz istoriju” uspešno ušle na azijsko tržište. Knjiga “Hemija oko nas”, zasnovana na konceptu “razumljive nauke”, objavljena je u Južnoj Koreji, dok je izdanje “Ćelije: Od čega su napravljena sva živa bića” pronašlo svoje čitaoce u Kini.

Beletristika takođe privlači pažnju – iako je 2025. godine novela “Igranje sa kamenčićima” objavljena u Kini, a ova knjiga je za čitaoce otkrovenje – živopisan prikaz ruskog severa i kulture malobrojnog naroda.

Novi talas ruskih knjiga u Srbiji

Savremena ruska proza sve češće privlači pažnju međunarodne publike, jer kombinuje lokalne priče sa univerzalnim temama i u prvi plan stavlja nove junake, do sada nepoznate svetskim čitaocima. Moskovska međunarodna nedelja izdavaštva, koju organizuje Moskovska agencija za kreativne industrije, iz godine u godinu podstiče rast interesovanja za savremenu rusku književnost.

Upravo zahvaljujući ovom događaju, srpski izdavači su skrenuli pažnju na zbirku Pavla Selukova “Dokopati se Tarkovskog: Nekulturne priče”, objavljenu u izdanju kuće Jelene Šubine. Izdavačka kuća Laguna, koja je knjigu objavila u Srbiji, već je Selukova označila kao “novi glas ruske književnosti”.

Pored teksta, značajnu ulogu u interesovanju stranih partnera igra i vizuelni identitet ruskih knjiga. Savremeni ruski ilustratori lako su prepoznatljivi: Njihov rad spaja moderne tehnike sa visokim zanatskim standardima, utemeljenim u tradiciji sovjetske ilustratorske škole. Prema rečima Svetlane Bogatirjove, šefice izdavaštva u Moskovskoj agenciji za kreativne industrije, upravo su ovi umetnici posebno interesantni partnerima u Aziji.

Sistemska podrška

Razvoj izvoza knjiga u Moskvi oslanja se na dosledan sistem projekata koje Moskovska agencija za kreativne industrije sprovodi tokom cele godine. U njegovom centru nalazi se Moskovska međunarodna nedelja izdavaštva, koja je u septembru 2025. godine okupila izdavače iz više od 17 zemalja i vremenom postala važna platforma za poslovni dijalog, prezentacije i razmenu iskustava, prenosi “RBK Lajf”.

Od 2023. godine, moskovski izdavači redovno predstavljaju svoja izdanja na Šangajskom međunarodnom sajmu dečjih knjiga, gde je u poslednje tri godine održano više od 800 poslovnih sastanaka sa međunarodnim partnerima.

Svake godine, na sajmu “non/fictio№”, najvećem događaju posvećenom intelektualnoj književnosti, oko 80 moskovskih izdavača dobija priliku da besplatno predstavi svoj rad, a posebnu vrednost ovaj program ima i za ilustratore. Jedan od primera je inicijativa “Dizajnerska radionica. Moskovska kultura”, koja pomaže gradskim institucijama da razviju savremene strategije za suvenirnice i integrišu ovaj segment u širu kulturnu politiku.