Uskoro ćemo živeti do 120 godina, tvrdi ruski naučnik

Čovečanstvo ulazi u fazu u kojoj je realno očekivati novi veliki skok u dužini života – sve do 120 godina, smatra akademik Ruske akademije nauka Aleksandar Sergejev.

On podseća da je u poslednjih sto i više godina prosečan životni vek praktično udvostručen, što je, kako kaže, direktna posledica naučnih otkrića koja su promenila tok istorije. “Na primer, 1900. godine prosečan životni vek je bio približno 40 godina. Sada je između 70 i 80 godina, a to je postignuto zahvaljujući nauci – borbi protiv infekcija, pronalasku novih lekova i novih dijagnostičkih alata”, objasnio je on za TASS.

Danas se, ističe Sergejev, otvara novo poglavlje. Medicina, ćelijska i molekularna biologija napreduju brzinom koja do pre nekoliko decenija nije bila zamisliva. Razvoj genetičkog inženjeringa, personalizovanih terapija, regenerativne medicine i precizne dijagnostike čini da bi sledeća starosna granica o kojoj naučnici danas razgovaraju mogla zaista postati dostižna.

Navodi da se u okviru saradnje sa NCFM (naučno-obrazovni centar osnovan 2021. godine u gradu Sarov, u Nižnjegorodskoj oblasti) već razvijaju tehnologije koje idu u tom pravcu i da je “120 godina života veoma vredan cilj”. Dodaje da nije važno samo dostići taj broj godina, već i da tako dug život treba da bude kvalitetan.

Posebno naglašava da produžavanje života više ne podrazumeva samo borbu protiv fizičkog propadanja, već i očuvanje mozga. “Dugovečnost dolazi u različitim oblicima. Postoji fizička dugovečnost i postoji mentalna dugovečnost“, podseća Sergejev. Za njega je to ključni izazov: Produžiti period u kome čovek ostaje mentalno prisutan, radno sposoban i intelektualno radoznao.

U praksi, to znači razvoj tehnologija koje usporavaju kognitivni pad, podržavaju neuroplastičnost i čuvaju funkcije mozga mnogo duže nego što je danas uobičajeno.

Ova tema je, kaže, posebno važna za visokoorganizovane sisteme poput Rosatoma (državna ruska korporacija za nuklearnu energiju), koji se oslanjaju na dugogodišnje iskustvo i duboko znanje svojih naučnika. U tim okruženjima se najbolje vidi koliko je bitno da “stručnjaci iz ‘srebrnog i zlatnog doba’ ostanu aktivni što je duže moguće”, jer su upravo oni nosioci znanja koje se teško zamenjuje. Njihova uloga nije samo u tome da nastave da rade, već i da prenose stečeno iskustvo novim generacijama, što održava kontinuitet razvoja čitavog sektora.

Sergejev ističe da ovo nije daleka fantazija, već pravac u kojem nauka već ide. Ako se napredak nastavi, ideja o životu do 120. godine, u dobrom fizičkom i mentalnom stanju, mogla bi u narednim decenijama postati novi standard, a ne izuzetak.

Putin o dugovečnosti: “Uvek će biti malo, kao i novca”

Nedavno je tokom obraćanja na konferenciji AI Journey predsednik Ruske Federacije izjavio je da se prosečna starost u svetu povećava. “Sada je u nekim zemljama prosečna starost već 80 godina. Postavljamo određene ciljeve za povećanje životnog veka i dodao i da ako životni vek bude i 150 godina da će “uvek biti malo, kao i novca”. Putin je takođe istakao da glavno pitanje nije u tome koliko dugo živeti, već “kako, zašto i zbog čega”. “A na ta pitanja odgovaraju naše tradicionalne vrednosti. U osnovi razvoja naših nacionalnih platformi treba da leže tradicionalne vrednosti svih naroda Rusije”, izjavio je ruski predsednik.