Bezbednost francuskih muzeja pod lupom

Pljačka Luvra, koja podseća na filmsku i već ima i svoju odrednicu na „Vikipediji”, u žiži je pažnje i među najčitanijim najnovijim vestima, rame uz rame sa informacijama iz sveta politike, ekonomije, sporta… Nije ni čudo, jer iz francuskog tužilaštva, kako prenosi „Frans 24”, objavljeno je da je finansijska šteta koja je njome izazvana, procenjena na 88 miliona evra (102 miliona dolara), a nakon što je utvrđeno da su lopovi pobegli sa osam komada neprocenjivo vrednog kraljevskog nakita, čuvanog u muzejskoj galeriji „Apolo”, izgubivši tokom bekstva sa lica mesta jedan – krunu carice Evgenije. Ona je na taj način spasena, mada je u oštećenom stanju.

Muzej je od juče ponovo otvoren za posetioce, a pariska tužiteljka Lor Beku je za RTL rekla da je kustos muzeja procenio gubitke i izneo pomenuti iznos, ali da lopovi neće zaraditi sumu ekvivalentnu toj ako imaju, samu po sebi, lošu ideju „da istope ove dragulje”.

Tužioci su zadužili specijalizovanu jedinicu poznatu kao BRB za istragu zločina, piše, između ostalih, i „Gardijan”, a u članku se dalje objašnjava da se ta jedinica od oko stotinu ljudi bavi pljačkama visokog profila, kao što je to bio slučaj sa rijaliti zvezdom Kim Kardašijan, koja je bila opljačkana u pariskom hotelu 2016. godine. Očekuje se i da će istražitelji iz Centralne kancelarije za borbu protiv trgovine kulturnim dobrima takođe biti uključeni.

Uprkos naizgled dobro pripremljenoj operaciji, list navodi da detektivi imaju dokaze koji bi im mogli pomoći da pronađu počinioce. Pored žutog svetlosnog prsluka sa tragovima DNK, pljačkaši su ostavili već pomenuti komad nakita, a policija je uspela da locira motocikle, registarske tablice i deo opreme koja je korišćena za pristup galeriji na prvom spratu.

U medijima se može pročitati i to da francuska vlada neće biti obeštećena za ukradena umetnička dela. Radovi koji se čuvaju u privatnim muzejima u Parizu, kao što su, na primer, Fondacija Luj Viton ili Pino kolekcija, obično su pokrivena privatnim osiguranjem, rekao je portparol vlade, ali da u slučaju Luvra „država deluje kao sopstveni osiguravač”.

Pominje se i to je da ova krađa poslednja u nizu koja se desila u francuskim muzejima poslednjih meseci (četiri slučaja za dva meseca) i da je tužilaštvo saopštilo da je jedna Kineskinja optužena za učešće u prošlomesečnoj krađi zlatnog grumenja, vrednog više od milion dolara, iz Prirodnjačkog muzeja u Parizu. Ona je uhapšena u Barseloni i izručena je francuskim vlastima 13. oktobra.

Otvoreno je i pitanje bezbednosti samih muzeja i svi oni su sada pod lupom, mnogobrojni stručnjaci iz sveta kulture izrazili su očekivanja da će sve što se desilo naterati vlasti da pojačaju mere zaštite, a Loran Nunjez, ministar unutrašnjih poslova nakon događaja od vikenda rekao je da će mere bezbednosti ispred kulturnih institucija biti pooštrene.

U izveštaju Francuskog revizorskog suda, u koji je AFP imao uvid, a koji obuhvata period od 2019. do 2024. godine, ukazuje se na „uporno” kašnjenje u unapređenju bezbednosnog sistema u Luvru. Samo četvrtina jednog krila bila je pokrivena video nadzorom, navodi se.

S tim u vezi, podseća „Frans 24”, u januaru ove godine Lorans de Kar, direktorka Luvra, koja još nije dala zvaničnu izjavu javnosti povodom slučaja, upozorila je Rašidu Dati, ministarku kulture, na „zabrinjavajući nivo sveukupne zastarelosti”, navodeći hitnu potrebu za velikim renoviranjem.

Francuski novinari ukazuju i na to da su se sindikati žalili da je broj radnih mesta na pozicijama obezbeđenja u Luvru smanjeno, premda je posećenost svetski poznatog muzeja, u čijoj se vrednoj kolekciji nalazi i Mona Liza, naglo porasla. „Ne možemo bez fizičkog nadzora”, rekao je jedan sindikalni zvaničnik medijima.

Iz muzeja je, u međuvremenu, odgovoreno i na kritike da su vitrine koje štite nakit krhke, pa je u saopštenju naglašeno da su postavljene 2019. godine i da „predstavljaju značajno poboljšanje u pogledu bezbednosti”. A kako prenosi Tanjug, uprava muzeja negirala je i da je kontaktirala izraelsku privatnu obaveštajnu firmu „CGI grupu” radi istrage slučaja.

Govoreći nakon pljačke pred Narodnom skupštinom, Rašida Dati, ministarka kulture, branila je muzej i odbacila spekulacije da bezbednosne kamere nisu ispravno funkcionisale. „Bezbednosni aparat muzeja Luvr nije otkazao, to je činjenica. Bezbednosni aparat muzeja Luvr je radio”, rekla je.

Međutim, dodala je i to da će deo budžeta za renoviranje Luvra sada biti prenamenjen ka ažuriranju njegovog bezbednosnog sistema, uključujući nove nadzorne kamere.

Na kraju, Si-En-En je otvorio još jednu temu – pljačka je bila jasan primer toga da su lopovi počeli da ciljaju kulturne institucije ne nužno zbog njihovih vrednih slika, već zbog artefakata koji se mogu demontirati, skinuti ili istopiti zbog njihovih skupocenih delova.

„Ono što smo definitivno videli u poslednjih pet do sedam godina jeste još veći pomak ka krađi sirovina”, objasnio je Remigijuš Plat, sekretar Međunarodnog saveta za bezbednost muzeja, u sastavu Međunarodnog saveta muzeja, čiji stručnjaci se bave protokom informacija kroz evropski muzejski sektor o bezbednosnim pretnjama i najboljim praksama za zaštitu institucija.

Dela Pabla Pikasa, Pita Mondrijana ili Vilema de Kuninga, naglašava američka TV mreža, mogu se ponovo pojaviti godinama, ili decenijama kasnije u podrumu zgrade ili iza neupadljivih vrata nečije spavaće sobe. Ali stručnjaci kažu da su nakit, novčići ili medalje u opasnosti da budu zauvek izgubljeni ukoliko ne budu pronađeni brzo.

„Moje uverenje je da su ovi dragulji iz Luvra najverovatnije već raščlanjeni na delove”, rekla je za Si-En-En Laura Evans, istoričarka koja se bavi istorijom krađa umetničkih dela, autorka i profesorka.