Autizam nije bolest, ali pogađa celu porodicu – ljubav i nada su ključni
U svim zemljama starog kontinenta 3. oktobra se obeležava Evropski dan autizma, koji je ustanovljen kao doprinos poštovanja dostojanstva osoba sa autizmom i ostvarenja njihovih ljudskih prava. U susret ovom danu, skrećemo pažnju na kompleksne potrebe osoba sa autizmom.One pripadaju posebno osetljivim grupama građana, a nijedna osoba sa autizmom ne treba da bude uskraćena u razvoju sopstvenih potencijala i ostvarenju nezavisnog života u meri u kojoj je to moguće.
U Evropi živi oko pet miliona, ili oko 0,6 odsto ukupne populacije dece sa autizmom, a u Srbiji između dve i tri hiljade. Koliko zajednica brine o njima, osim dnevnih boravaka, pomoći u kući i uključivanjem ove dece u inkluzivnu nastavu, kolika je pomoć društa porodicama?
Gostovanje Darija Rosija, predsednik Udruženja “Autizam-pravo na život”u Jutarnjem programu
Kako je istakao Dario Rosi,predsednik Udruženja “Autizam-pravo na život”, njegova porodica već 21 godinu skuplja iskustvo o autizmu gajeći sina koji ima 21 godinu. Takođe se već 15 godina porodica bori kroz udruženje za dostojanstvo i mesto u društvu.
Autizam nije bolest. To je neurorazvojni poremećaj koji je neizlečiv i nema te intervencije, operacije niti leka koji nešto mogu da promene. Ipak, nauka nas svakodnevno iznenadi. Pratite sve što se na tom polju radi.
„Autizam jeste neurorazvojni poremećaj, razlikuje se od bolesti, jer se ona leči, ali autizam se ne leči. Kada dobijete dijagnozu autizma vi ste na neki način dobili neku vrstu presude, nešto što traje doživotno. Iako nauka napreduje, autizam je malo specifičan i komplikovan i za struku i za nauku. Svaka druga osoba sa autizmom je za sebe i teško je tu naći neki zajednički lek koji bi izlečio ili pomogao celom tom spektru. Nada nam jedino preostaje uz ljubav. Jedini lek za decu sa bolestima autizma je porodica,roditelj, pa je nada nešto bez čega ne možemo“, naveo je Dario Rosi.
Ističe da teško zvuči ali je bitno što pre se sa tim pomiriti.Pomoć društva i zajednice je neophodna, ali ona izostaje u mnogim segmentima. To je društveni problem.
Šta je najveća prepreka kada je autizam u pitanju?
„U pitanju je širok spektar, ali bih istakao tri vrste pomoći koje su neophodne, a to su zdravstvo, obrazovanje, socijala koji bi trebalo da budu povezani kako se ne bi gubilo vreme, koje je bitan faktor. Neophodne su strane intervencije jer su prve tri godine ključne. Struka koja se time bavi je zakazala“, rrekao je Rosi.
Napominje da roditelji vrlo brzo prepoznaju bolest, ali se i uplaše, pa izgube vreme, ali kada shvate žele svom detetu da pomognu i mnogo se troše i imaju stres koji ih vodi u bolest. Takođe se roditelji troše i finansijski. I ovde postoji tržište, pa nam se van sistema nude neproverene i u svetu zabranjene metode.
Važno je da porodica ostane zajedno
„Osnovni i bazični recept je da porodica ostane zajedno, a to se i ne dešava često, ima mnogo samohranih roditelja najčešće majki, jedan partner se u toj zajednici uplaši i pobegne, a to je dodatni problem. Preporuka je mnogo ljubavi, ali vrsta ljubavi koja je specifična i individualna. Treba kod deteta probuditi ljubav, koju će to dete i vratiti, jer ta deca imaju jednostavne modele“, istakao je Dario Rosi, predsednik Udruženja “Autizam-pravo na život”u Jutarnjem programu.
Napominje da su rotitelji autistične dece njegove generacije povezanoi i da su u tim razmenama iskustava mnogo naučili i pomogli svojoj deci.
„Mlađi roditelji nemaju taj model udruživanja sa roditenjima, pa bi im savetovao da ne prave naše greške, jer vreme proleti. Nada mora da postoji“, rekao je Dario Rosi.
