Danas gotovo da ne postoji dete koje ne koristi internet, oni odrastaju u digitalnom svetu. Internet može da bude sjajan izvor znanja i zabave, ali kada njegovo korišćenje izmakne kontroli, to može da bude problem za porodicu i mi, roditelji i društvo, moramo da naučimo kako da se nosimo sa tim izazovom, naglasila je za „Politiku” Emina Beković, koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
„Nije svako ko provodi puno vremena na internetu zavisan. Zavisnost nastaje kada korišćenje interneta postane prioritet u odnosu na sve druge aktivnosti – školu, druženje sa prijateljima, sport, san…”, ukazuje naša sagovornica.
Postoji više razloga zbog kojih deca postaju zavisna od video-igrica i interneta.
„Video-igrice i društvene mreže dizajnirane su tako da nas drže prikovanim za ekran. Svaki lajk, notifikacija ili poruka aktivira centar za nagrađivanje u mozgu i stvara osećaj zadovoljstva. Deca još nemaju dovoljno razvijenu samokontrolu da se odupru tome. Pri skrolovanju, igranju igrica luče se hormoni sreće i to nije zdravo, posebno ako traje dva, tri sata, bez fizičkih aktivnosti”, napominje Bekovićeva.
Treba imati u vidu, kaže ona, i socijalni pritisak koji deca trpe ukoliko nisu prisutna na mrežama i njihov strah da će biti isključeni iz društva, da neće biti u toku sa svim dešavanjima svojih vršnjaka.
Svetska zdravstvena organizacija je 2018. godine zavisnost od video-igrica svrstala u bolesti zavisnosti, a stručnjaci upozoravaju da je sve učestalija pojava prekomerne upotrebe interneta i video-igara.
„Mladi, a naročito učenici osnovnih škola u Srbiji, sve više vremena provede ispred ekrana mobilnih telefona, tableta, računara i na društvenim mrežama. Moguće razloge za to treba tražiti u njihovom pokušaju da zamene pravi, realni život, u kom vladaju problemi, škola, nesigurnost, usamljenost za virtuelni svet, u kojem se svi prikazuju mnogo boljim nego što jesu, gde su svi ’lepi, pametni, uspešni, glamurozni, bogati’”, ocenila je Bekovićeva.
Istraživanje „EU Kids Online” iz 2019. godine otkrilo je da većina dece u Srbiji (86 odsto) koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65 odsto najmlađe dece (9 do 10 godina), kao i 98 procenata najstarijih ispitanika (15 do 17 godina) pristupa svakodnevno internetu preko mobilnih, odnosno pametnih telefona. Svaki dan društvene mreže koristi 45 odsto dece uzrasta od devet do 11 godina u Srbiji. Poređenja radi, taj procenat u Nemačkoj je 11.
Zavisnost od interneta i video-igrica kod dece sve više postaje ozbiljan problem u savremenom društvu. Posledice mogu biti fizičke, psihičke i socijalne. „Dete koje provodi previše vremena pred ekranom često ima problema sa vidom, nesanicom, poremećajima spavanja. Sve češća je i pojava gojaznosti kod dece i mladih, povezana sa smanjenom fizičkom aktivnošću, što utiče na njihovo opšte zdravlje”, napomenula je Bekovićeva. Psihički, zavisnost može da dovede, ističe naša sagovornica, do povećane anksioznosti, depresije, smanjene koncentracije i motivacije za učenje. Socijalno, deca se mogu povući iz porodičnih i vršnjačkih odnosa, što vodi osećaju usamljenosti i izolacije. Dete se povlači u svoju sobu i dane provodi samo u onlajn svetu.
„Znaci pojave zavisnosti kod dece su sve češće i duže korišćenje interneta ili video-igrica, zanemarivanje obaveza (škola, kućni poslovi), razdražljivost ili nervoza kada nisu u mogućnosti da igraju ili koriste internet, kao i gubitak interesovanja za druge aktivnosti. Roditelji i vaspitači treba da obrate pažnju i na promene u raspoloženju i socijalnoj interakciji deteta”, napominje Bekovićeva.
A ovo koriste predatori, koji, osim što decu pronalaze na društvenim mrežama, čet sobama (pričaonicama) i forumima, to rade i na platformama za igranje video-igrica. „Pedofili detaljno istražuju dečje profile, prate šta pišu na forumima, koja su im interesovanja i onda, lažno predstavljajući se, uspostavljaju kontakt, grade odnos poverenja sa ciljem da ih uživo ili onlajn zlostavljaju”, ukazuje Bekovićeva.
Igrice koje roditeljima deluju bezazleno, mesto su na kom predatori mogu lako da stupe u kontakt sa decom najmlađeg uzrasta. Oni su vrlo manipulativni, strpljivi i teško ih je prepoznati.
„Našem centru prijavljeno je više slučajeva kada je dečje dopisivanje sa predatorom počelo na Diskordu, Robloksu…Veoma je važno objasniti deci da kao što u realnom životu ne otkrivaju nepoznatim osobama lične informacije, to ne treba da rade ni na internetu, kao i da ukoliko im se neko obrati na neprimeren način, traži im da brišu prepisku ili im postavlja intimna pitanja, naprave skrinšotove i bez straha prijave roditeljima i Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833, kako bi slučaj bio prosleđen MUP-u na dalje rešavanje. Ono što deca, takođe, treba da zapamte je da nikada ne idu na sastanak sa nekim koga su upoznali na internetu, a da nisu obavestili roditelje”, napomenula je naša sagovornica.
Do treće godine bez televizora i mobilnog
Rizik od pojave zavisnosti od interneta moguće smanjiti uspostavljanjem jasnih pravila u porodici, koja se odnose na način i vreme korišćenja digitalnih uređaja kojih se treba i dosledno pridržavati. Takođe, svaki roditelj bi sam trebalo da proceni kada je njegovo dete spremno da koristi digitalne tehnologije, ali treba da ima u vidu preporuke pedijatara. Na primer, prema preporukama Američke akademije pedijatara i Kanadskog udruženja pedijatara koje se odnose na korišćenje savremenih tehnologija u zavisnosti od uzrasta, dete do dve godine ne bi trebalo uopšte da gleda televizijski program niti mu treba dati mobilni telefon ili bilo koji drugi mobilni uređaj. Takođe, deci između tri i pet godina preporučuje se maksimalno do jedan sat dnevno gledanje televizije, igranje nenasilnih video-igara na mobilnom ili tabletu. Ovom uzrastu se nikako ne preporučuju nasilne onlajn ili video-igde.
Kako bi rizik od onlajn zavisnosti bio manji, preporučuje se da vaj-faj bude isključen noću, da se tokom obroka ne koriste telefoni i drugi uređaji. Osim toga, deci je potrebno obezbediti i kvalitetno druženje, fizičke aktivnosti i razvijati druga interesovanja kod njih. A ukoliko se zavisnost već razvila, preporučuje se uključivanje stručnjaka – pedagoga, psihologa ili lekara. Najvažnije je da se problem ne ignoriše, već da se na vreme reaguje, ukazuju stručnjaci.
Zbog izopštenosti od vršnjaka okrenuo se onlajn prijateljima
Kako bi slikovitije dočarala opasnosti od preteranog korišćenja interneta, koje može lako da sklizne u zavisnost, Emina Beković navodi primer slučaja sa kojim se susrela u radu. „Pre nekoliko meseci našem centru se obratila majka dečaka uzrasta 16 godina, koji je razvio zavisnost od interneta. To se nije dogodilo preko noći, već postepeno. Sve je počelo kada je imao 14 godina. Bio je izopšten iz društva vršnjaka, zbog čega se okrenuo virtuelnom svetu i onlajn prijateljima. U tom svetu se osećao dobro. Kada nas je majka pozvala, dečak je zbog zavisnosti od interneta zanemario školske obaveze, prekinuo kontakt sa decom iz škole, čak je prestao da održava ličnu higijenu, odlagao zadovoljavanje osnovnih fizioloških potreba. Majku smo uputili da se obrati lekarima Instituta za mentalno zdravlje, jer je u takvim situacijama neophodno bolničko lečenje i stručna pomoć”, napominje Bekovićeva.
