Žetva pšenice gotova je bila još početkom jula, a prema prvim procenama ovo će biti jedna od uspešnijih godina što se tiče prinosa, dok je kvalitet zrna, po mišljenju stručnjaka, svakako bolji nego prošle godine.
– Prinosi žita biće približni rezultatima iz 2021, koja je bila rekordna. Imaćemo svakako jednu od boljih godina. Govorimo o proseku jer su oni varirali u zavisnosti od dela zemlje. Prema nekim informacijama koje imamo, na severu Vojvodine prinosi nisu rekordni, dok su u Banatu ratari uglavnom zadovoljni – kaže za „Politiku” dr Vladimir Aćin, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Istovremeno, ječam je ove godine podbacio, ali to je nešto što je bilo očekivano jer je rano polegao zbog oluja.
I pre žetve u Srbiji se očekivala rekordna količina hlebnog zrna. Jesenas je ovom kulturom posejano oko 600.000 hektara, a očekivani prinosi bili su između 5,5 i šest tona po hektaru, što je znatno iznad dugogodišnjeg proseka u zemlji. Ukupan rod trebalo da bude između 3,3 i 3,5 miliona tona. Za zaradu ratara biće takođe od značaja i kakav je kvalitet žita sa njiva.
Dr Dragan Živančev, viši naučni saradnik sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ističe da je prema prvim ocenama kvalitet pšenice bolji nego prošle godine. Viši je sadržaj proteina i vlažnog glutena ali je povećan sadržaj šturih zrna i loma, što snižava cenu takve pšenice prilikom otkupa.
Kako napominje, ovo je uopštena slika, negde je naravno bolje, negde lošije. Do takve pojave došlo je zbog toga što je zrno bilo isuviše suvo zbog visokih temperatura, tako da je tokom žetve dolazilo do loma. Ovakva pšenica ne može da se koristi za ljudsku ishranu već se prodaje za stočnu hranu.
Poljoprivrednici su većinom zadovoljni prinosima, ali ne i otkupnom cenom hlebnog zrna.
– Cena žita je i kod nas, ali u svetu na nivou od pre deset godina, na šta utiče geopolitička situacija – kaže za naš list Zdravko Šajatović, direktor Poslovnog udruženja „Žitounija”. Tome delimično doprinosi i činjenica da su prelazne zalihe, prema nezvaničnim informacijama, bile oko 700.000 tona. Izvoz u prošloj ekonomskoj godini iznosio je oko 1.200.000 tona.
Naš sagovornik očekuje da će se pšenica ove godine više koristiti za stočnu hranu, kao zamena u jednom delu za kukuruz, jer je cena kukuruza trenutno relativno visoka (24,5 dinara za kilogram) i za oko 20 odsto viša nego cena pšenice u otkupu na berzi – 20,5 dinara.
– Žito je dobro rodilo i u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj… Konkurencija u regionu je velika, tako da je i značajan pritisak na cenu. Naši izvoznici ne mogu da se uklope u one cene koje važe u Konstanci. Šta će tek biti kada pristigne žito iz Rusije i Ukrajine – ističe naš sagovornik i dodaje da je neizvesnost na globalnom tržištu velika ali da je moguće da će u septembru-oktobru biti bolja cena. Nažalost, kaže, zbog suše se ne očekuje dobar rod kukuruza, soje, suncokreta a moguće je i šećerne repe. Tako da poljoprivrednici ni kod ovih kultura ne mogu da računaju na neke značajnije prihode.
