Monografija „Rahela“ – o životu i stvaralaštvu istaknute glumice Rahele Ferari

Posebnu draž kultnoj komediji Tesna koža dala je i legendarna glumica Rahela Ferari. Gošća Begradske hronike, glumica Branka Petrić, napominje da u ovom filmu vidimo Rahelu već pri kraju njene karijere, ali ono što je za nju bilo otkrovenje u monografiji Rahela, to su fotografije na kojima se vidi koliko je bila lepa žena.

„Kada sam ja došla u pozoriše ona je već imala 50 godina. Bilo je to posleratno doba, nije bilo ni garderobe i svi su nekako izgledali starije nego što jesu, s obzirom na to kako se živelo. Ali ove njene slike iz perioda između dva rata, kada je bila glumica u Novom Sadu, školovana u Budimpešti, to je stvarno nešto fascinantno.“

Branka Petrić dodaje i da je žovotni put Rahele Ferari bio prava filmska priča koja bi i kao filmski scenario zvučala neverovatno.

„Mi smo u Jugoslovenskom dramskom igrali predstavu Rahelina kutija. Mirjana Karanović, Nada Šargin i ja smo na osnovu teksta Vlade Petrića i Nikole Jelovca igrali njenu biografiju od mladosti, srednjih godina i starosti“, podseća gošća Beogradske hronike.

Inače, tu celu priču o Raheli Ferari trebalo je da odigra u formi monodrame Dara Čalenić. Tekst je bio za nju napisan, zato su ona i Vlada Petrić, koji je bio profesor na Harvardu, došli iz Amerike. Međutim, ona se razbolela i komad je dodeljen trima glumicama.

Jagoš Marković je tvrdio da je za njega Rahela Ferari bila avangarda. Posebno kada se pogleda cela njena biografija od rođenja, kako je živela, kako je preko noći osedela tokom rata, koliko puta je morala da menja ime, koliko je želela da bude glumica.

„Rahela je igrala sjajne uloge. Recimo u Jegoru Buličovu igrala je Jegorovu suprugu. Ako je lik takav ona je znala toliko sebe da poništi u smislu ženstvenosti i ženske lepote. Govorila je, danas ću biti najveća rugoba,, ali samo u mom glumačkom životu, dok znam da sutra mogu da butem koliko-toliko lepa. U Jegoru Buličovu ona izgleda kao najružniji san, ali sutra će u Pigmalionu biti lepotica u visokom engleskom društvu, u savršenom kostimu, prelepom frizurom i svojim plavim očima, koje tako sjajno izgledaju na sceni“, navodi Branka Petrić.

Rahela Ferari (1911 – 1994.)

Marija Crnobori je negde napisala da je Rahela podseća na neku finu pticu. Ali bila je i duhovita i obična žena. Volela je da obrađuje zemlju, da sama sređuje kuću. Volela je život.

„Milan Dedinac je način na koji je ona pravila uloge nazvao rahelizam, što znači da bilo koji zadatak da dobijete maksimalno ulazite u lik i u svakom izvođenju predstave pokušavaš da nađeš nešto novo i malo drugačije“, ističe Branka Petrić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.