Hauard Latnik, milijarder koji stoji iza Trampovih carina i kreator ekonomske politke SAD

Kada je Tramp imenovao Hauarda Latnika za svog kandidata za ministra trgovine, rekao je da će rukovodilac Kantor Ficdžeralda voditi američku carinsku i trgovinsku agendu. Gotovo svi su znali da će pozicija 41. sekretara trgovine SAD biti delikatna i kontroverzna. Iza nje je morao da stane neko odlučan i prilično tvrd, pa je javnost momentalno bila znatiželjna ko je Hauard Latnik, dugogodišnji Trampov prijatelj. Donirao je milione njegovoj kampanji i sada je redovno viđen gost u Air Force 1 sa Trampom i u Ovalnom kabinetu kada se potpisuju važne izvršne naredbe.

Američki milijarder, biznismen i vladin zvaničnik rođen je na Long Ajlendu. Prilično mlad je (27) ostao bez majke Džejn koja je bila slikarka i skulptor. Njegov otac Solomon predavao je istoriju na Kvins koledžu u Njujorku.

Latnik je pohađao privatni koledž liberalnih umetnosti Haverford kao regrut za tenis u trećoj diviziji, u Pensilvaniji. Osnovali su ga 1833. godine članovi Religioznog društva prijatelja (kvakeri) kao muški koledž. Haverford je počeo da prima nekvakere 1849. godine, a žene tek 1980. godine. Koliko je poštovao vreme provedeno tamo najbolje pokazuje činjenica da je Latnik najveći dobrotvor Haverford koledža svih vremena. Još od oktobra 2014. godine, kada je dao najveću pojedinačnu donaciju koledžu, vrednu 25 miliona američkih dolara. Ukupno je donirao 65 miliona američkih dolara.

Tek što je stao na noge nakon jedne tragedije, stigla je druga. Već tokom prvih časova i akomodacije na školu od raka je preminuo njegov otac. Ništa od navedenog ga nije slomilo. Naprotiv, postao je kapiten teniskog tima, pa diplomirao ekonomiju 1983.

Mentor

Jedno vreme je radio kao broker. Život mu je promenio susret sa Bernardom Džeraldom Kantorom koji postaje njegov mentor. Osnivač i predsednik firme za hartije od vrednosti Kantor Ficdžerald bio je poznat i kao jedan od najvažnijih mecena likovne umetnosti u Njujorku. Osnovao je Fondaciju Ajris i B. Džerald Kantor. Tokom svog života, zajedno sa suprugom Ajris, Kantor je sakupio najveću svetsku privatnu kolekciju dela vajara Ogista Rodena.

U roku od godinu i po dana, Latnik je doživeo meteorski uspeh u kompaniji. Postao je glavni izvršni direktor odeljenja Kantor Ficdžeralda koje je upravljalo ličnim investicijama. Dovodio je klijente, povećavao profitabilnost firme, pa je njegovo odeljenje postalo jedno od najuspešnijih. Do decembra 1990. godine, Latnik je imenovan za Kantorovog naslednika u slučaju njegove smrti.

Shutterstock/John Hanson Pye

Godinu dana kasnije, nakon neuspelog pokušaja predsednika Kantora Ficdžeralda da ga smeni, Latnik je postao glavni izvršni direktor i predsednik firme. Scenario kao u filmu „Upoznajte Džoa Bleka“. Posebno što je kasnije njegov plan razvoja firme osporavao vrh kompanije i Kantorova supruga Ajris. Protiv njega su čak podneli i tužbu. Nakon što su ratne sekire nekako zakopane, Kantor, koji je patio od demencije je preminuo. Latnik se okrenuo brokerskim dilovima sa većim investitorima poput Dojče banke i Meril Linča.

Za sve to vreme, ponovo ga život nije mazio. Od 1990. morao je da ide na dijalize bubrega, a pet godina kasnije je zbog pogoršanja stanja hospitalizovan. Kantor Ficdžerald je pod njim nastavio da raste. Uspostavio je elektronsko trgovanje, platformu eSpeed koja je koštala 250 miliona dolara. Takođe je biznis proširio i na Evropu. Nakon rasta ponovo pad i brodolom, ali ne njegovom krivicom.

Al Kaida i 650 mrtvih

Korporativno sedište njegove kompanije bilo je 11. septembra tamo gde tog ranog jutra niko nije želeo da bude. U Svetskom trgovinskom centru.

Gotovo hiljadu zaposlenih je Kantor imao te 2001. godine. Svih 658 zaposlenih u Njujorku, koji su bili u kancelariji na dan napada je poginulo. Latnik je trebalo da ode u kancelariju tog dana, ali je odlučio da odvede sina u vrtić. Njegov brat, Gari, nije preživeo. Latnikovi otrežnjujući intervjui sa Koni Čang na Ej-Bi-Si televiziji bili su viralni. I on je postao nacionalno priznat, iako je izazvao kontroverze kod porodica zaposlenih, a vezanih za odštetu.

Američki Crveni krst je ponudio čak 30.000 američkih dolara porodicama žrtava nakon što se Latnik obratio predsednici i izvršnoj direktorki organizacije, Bernadin Hili. Latnik je mesec dana prisustvovao sahranama svakog ubijenog zaposlenog. Već sledećeg meseca Kantor Ficdžerald je počeo je da raspodeljuje 45 miliona američkih dolara porodicama. I još 4,9 miliona sledeće godine. Nakon napada Latnik je donirao svojih milion dolara Fondaciji Kantor Ficdžerald. Od septembra 2006. godine, fond je donirao 180 miliona američkih dolara porodicama. Njegova popularnost rasla je i nakon pojavljivanja u „Šegrtu slavnih“, emisiji koju je vodio Donald Tramp.

Nakon što je planirao da preseli kompaniju Kantor na Junion skver na Menhetnu, Latnik je ipak otišao dalje od Donjeg Menhetna, na koji je rekao da se nikada neće vraćati. Do decembra 2002. godine, Kantor Ficdžerald je (ponovo) imao 750 zaposlenih u Njujorku.

Politika, Tramp i nove bitke

Iako je prvobitno bio demokrata, Hauard je sada zvanično republikanac. Sebe je deklarisao kao „socijalnog librerala“, ali je za njegov ukus Demokratska stranka otišla previše ulevo. On je i tokom 2016. finansijski podržavao kako Hilari Klinton u predsedničkoj trci, tako i Kamalu Haris za Senat. Kada su kasnije republikanci secirali njegov životni i poslovni CV i razmatrali ga kao relevantnu političku opciju, on je za svoje donacije okrivio suprugu Elison. Ni njoj to nije uzeto za zlo, pošto je od februara 2025. član upravnog odbora Centra za scenske umetnosti Džon F. Kenedi. U međuvremenu je ponovo pobedio opaku bolest, nakon što mu je 2021. dijagnostifikovan ne-Hodžkinov limfom. Ubrzo nakon toga je počeo hemoterapiju. Do septembra 2024. raka više nije bilo.

Indulgenciju je takođe platio, skupljajući novac za Trampa u nekoliko navrata, ali i za senatora Tima Skota. Samo u septembru prošle godine prikupio je 11 miliona dolara za Trampa. Uključujući i donaciju od pet miliona za pokret MAGA. To mu je sasvim sigurno omogućilo i pojavljivanje sa Trampom u Medison Skver Gardenu u oktobru, kada im je društvo pravio i Ilon Mask.

Podrška Maska

Nakon predsedničkih izbora 2024. godine, Latnik je razmatran za ministra finansija. Pitanje je bilo on ili Skot Besent, koji je bio prvi kandidat. Prema Politiku, odluka je odlagana zbog Latnikove uloge u pružanju informacija Donaldu Trampu kontra Besenta. Njujork tajms je objavio da je Tramp izrazio rezerve prema Latniku, smatrajući ga sveprisutnim i manipulantom. Besent je dobio šta je želeo, a za poziciju na kojoj je sada, Latnik je imao podršku u Ilonu Masku.

Latnik je u međuvremenu postao ključni igrač u raznim carinskim politikama administracije i često je nadomak Trampa. Prema Politiku, dobio je interne kritike zbog carina uvedenih drugim državama. Za njih je rekao da će „vredeti čak i ako dovedu do recesije“. Prema Njujork Tajmsu, Latnik je privatno ohrabrivao Trampa da traži trgovinski sporazum sa Kinom verujući da je u povoljnoj poziciji, ali su njegovi medijski nastupi posebno frustrirali neke u Beloj kući. Pokretana su pitanja o nivou njegovog uticaja.

REUTERS/Carlos Barria

Odužio se i Masku za podršku, tako što je pozvao Amerikance da investiraju u akcije Tesle. A izazvao je i negodovanje javnosti kada je sugerisao da će Trampova trgovinska politika rezultirati milionima novih američkih radnih mesta „zavrtanjem malih šrafova za pravljenje ajfona“. Podržao je „velike“ pod maskom podrške „malima“. Neki Trampovi saveznici i zvaničnici sa Volstrita insistirali su da Latnik preuzme krivicu ako carinska politika Bele kuće krene po zlu i dovede ekonomiju u propast.

Bez gadljivosti prema luksuzu

Lаtnik je 1998. kupio nekretninu na Menhetnu na adresi 11 Еаst 71st Street. Ta kuća je prethodno bila u vlasništvu entiteta povezanog sa biznismenom Lesom Veksnerom i Džefrijem Epštajnom, finansijerom i seksualnim prestupnikom. On je temeljno renovirao njenu unutrašnjost do maja 2001. godine.

Pre toga je živeo u Bridžhemptonu na imanju od 40 hektara koje je kupio 2003. za 15 miliona američkih dolara. U decembru 2024. kupio je kuću Breta Bajera u Vašingtonu za 25 miliona američkih dolara, postavivši rekord za najskuplje plaćenu kuću u gradu. Imanje je inspirisano francuskim zamkom Gran-Luse. Prema pisanju Njujork Tajmsa, te i slične kupovine su podigle u nebesa tržište nekretnina u glavnom gradu Amerike.

Latnik je podržao stav Roberta F. Kenedija da su „vakcine izazivale autizam“. Dobitnik je nagrade mornarice, a 2025. časopis Tajm ga je proglasio jednom od 100 najuticajnijih osoba na svetu. Ima akcije u kompanijama GE Aerospace, GE Healthcare, The Walt Disney Company, Nasdaq, Inc. U dva navrata, 2019. i 2023. pozajmio je više od 100 miliona američkih dolara od banke Bank of America. U braku sa suprugom Elison ima četvoro dece.