Svetska nedelja glaukoma obeležava se ove nedelje i u Srbiji, kada lekari drže predavanja za pacijente i imaju akcije merenja očnog pritiska bez zakazivanja i uputa u Klinici za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Ova akcija je smišljena sa idejom da se stanovništvo informiše o ovoj teškoj i čestoj očnoj bolesti i da se našim sugrađanima omoguće skrining pregledi do kojih će doći lako, bez čekanja i zakazivanja.
Profesor dr Marija Božić, oftalmolog i glaukomatolog, načelnik Odeljenja za glaukom Klinike za očne bolesti UKCS, naglašava da je glaukom hronična očna, neizlečiva bolest, koju karakteriše nepopravljivi, uglavnom spori, gubitak vida, nastao zbog oštećenja vidnog živca, nervnog puta koji prenosi sliku iz oka do mozga.
Ova bolest predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila u svetu. Čak 78 miliona ljudi u svetu boluje od glaukoma, a pretpostavlja se da 111,8 miliona građana ima predispoziciju da dobije glaukom do 2040. godine
Procene su da u Srbiji trenutno oko 150.000 ljudi ima glaukom.
-Radi se o neizlečivoj bolesti, koja ipak može da se drži pod kontrolom redovnim praćenjem i lečenjem. U najvećem broju slučajeva ne postoje znaci koji nas upozoravaju na glaukom. Redovni i detaljni pregledi oftalmologa pomoći će da se ova bolest otkrije na vreme i i da se drži pod kontrolom. Ako se glaukom ne leči, dolazi do nepopravljivog gubitka vida, koji nastaje zbog oštećenja vidnog živca, nervnog puta koji prenosi sliku iz oka do mozga. Najčešće, ali ne uvek, glaukom je izazvan povišenim očnim pritiskom (pritisak unutar očne jabučice). Normalne vrednosti očnog pritiska su od 10 do 21 mmHg – istakla je dr Božić.
Pitanje je šta zapravo dovodi do rasta očnog pritiska?
-Očna jabučica je ispunjena posebnim tkivima i očnom vodicom koja se stalno stvara i odvodi iz oka. Mesto gde očna vodica izlazi iz oka zove se trabekulum i nalazi se u prednjem delu oka, koji se zove iridokornealni (komorni) ugao. Povišeni očni pritisak nastaje kada postoji blokada u normalnom oticanju očne vodice, odnosno kada nastanu promene u komornom uglu ili dođe do njegovog mehaničkog zatvaranja. Upravo na osnovu nalaza u komornom uglu, razlikuju se nekoliko vrsta glaukoma.
Primarni glaukom otvorenog ugla obično zahvata oba oka, često asimetrično, sporo se razvija, bez bolova, crvenila ili naglog pada vida. Primarni glaukom zatvorenog ugla nastaje naglo, zbog naglog povećanja očnog pritiska u jednom oku koje je u trenutku napada crveno, bolno, vid je zamagljen, osoba vidi dugine boje oko izvora svetla. Ova forma glaukoma često je praćena i bolovima u jednoj polovini glave, mučninom i povraćanjem. Glaukom bez povišenog krvnog pritiska velikim delom je posledica vaskularnih promena u oku i celom organizmu. Sekundarni glaukom nastaje kao posledica neke druge očne ili sistemske bolesti.
Kongenitalni glaukom je prisutan od rođenja, pa su oči kod deteta rođenog sa glaukomom uvećane – navodi dr Božić.
Glaukom mogu da dobiju svi ljudi, najčešće posle 60. godine, ali su pod povećanim rizikom osobe u krvnom srodstvu sa obolelima od ove bolesti, oni koji nose naočare (i minus i plus dioptrije), osobe koje imaju tanke rožnjače, oboleli od dijabetesa i pacijenti sa visokim ili niskim krvnim pritiskom.
-Dijagnozu glaukoma može postaviti samo oftalmolog. Osnovni oftalmološki znaci koji ukazuju na to da neko ima glaukom jesu : povišen očni pritisak, promene u vidnom polju i oštećenje glave vidnog živca. Zato je za postavljanje dijagnoze glaukoma potrebno uraditi nekoliko pregleda. Očni pritisak se meri na aparatu za oftalmološke preglede (špalt lampa). Ova vrsta merenja je kontaktna, jer se specijalni nastavak sa aparata za preglede (prizma tonometra) prisloni na rožnjaču. Pre merenja se ukapa anestetik u oko, upotrebi se i specijalna boja (fluorescein) i plavo svetlo na aparatu. Ovo merenje ne boli i nije neprijatno, samo zahteva saradnju pacijenta. Vrlo često je potrebno ponoviti merenje očnog pritiska, tokom celog dana, na dva sata, kako bi se tačno utvrdile njegove vrednosti. Tu je i pregled gonioskopija, kojim određujemo o kojoj vrsti glaukoma se radi, odnosno da li je reč o glaukomu otvorenog ili zatvorenog ugla (od čega zavisi i terapija). Posle davanja anestetika u kapima, na rožnjaču se prisloni specijalno staklo. Pregled ne traje dugo i nije bolan. Pahimetrija je merenje centralne debljine rožnjače i izvodi se specijalnim aparatima, uz primenu anestetika u kapima – kaže dr Božić.
Uz to, neophodno je uraditi pregled vidnog polja. Vidno polje predstavlja sve što vidimo sa svih strana kada direktno gledamo u neki predmet, jednim ili sa oba oka. Kod dijagnostike glaukoma određujemo kvalitet vidnog polja u njegovom centralnom delu. Sam pregled traje od tri do deset minuta, u zavisnosti od aparata i programa za analizu vidnog polja koji se koristi. Pregled je bezbolan, ali zahteva saradnju pacijenta i dobru koncentraciju. Savetuje se i pregled očnog živca, uz pomoć specijalnih lupa, na špalt lampi i za njega je najčešće potrebno proširiti zenicu. Za precizniji pregled i praćenje promena na glavi vidnog živca koriste se Hajdelberg retinalna tomografija (HRT) i optička koherentna tomografija (OCT).
Glaukom nije bauk, ali u najvećem broju slučajeva predstavlja vrlo pritajenu bolest, koja ne daje očigledne simptome i znake. Zato se savetuje da se oftalmološki pregledi koji su usmereni na dijagnostiku ove bolesti obavljaju pri određivanju prvih naočara za čitanje, odnosno oko 45 godine. Na ovaj način nećemo dozvoliti da nas glaukom neprijatno iznenadi.
Pravilno lečenje
Glaukom ne može da se izleči ali može, i mora da se leči, kako bi se sprečilo da dovede do slepila. Cilj lečenja glaukoma je spuštanje povišenog očnog pritiska i sprečavanje daljeg oštećenja vidnog polja.
-Prvo se najčešće propisuju očne kapi, jedna ili više vrsta.
Korišćenje kapi za oči predstavlja najvažniji deo lečenja glaukoma. Velika je odgovornost očnog lekara da što ranije postavi dijagnozu glaukoma i odredi odgovarajuću terapiju, ali još veća je odgovornost osobe koja boluje od glaukoma da redovno koristi propisane kapi za snižavanje očnog pritiska. Glaukom je hronično oboljenje i kao takvo zahteva i hronično lečenje. Vrlo je važno da osobe koje koriste kapi za snižavanje očnog pritiska redovno ukapavaju svoju terapiju, a obavezno pre nego što odu na zakazanu kontrolu kod oftalmologa. Ukoliko glaukom ne može da se održava pod kontrolom korišćenjem kapi za oči, oftalmolog će predložiti se neki od tretmana laserom ili hirurško lečenje, sa ili bez ugrađivanja intraokularnih implanta – dodaje dr Marija Božić.
