Premijer Justin Trudeau danas je na putu za London, uoči sutrašnjeg evropskog samita odbrane kojim se nastoji postaviti uslovi za trajni mir u Ukrajini.
Samit je najavljen ranije ove sedmice na kojem će se uključiti evropski lideri, ali dobija novi fokus na kojem prisustvuje ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, ubrzo nakon eksplozivnog sastanka u petak s američkim predsednikom Donaldom Trumpom u Beloj kući.
Očekivalo se da Kijev i Washington potpišu sporazum o kritičnim mineralima kao deo napora, da se okonča rat Ukrajine s Rusijom, ali Trump je pokazao otvoreni prezir prema Zelenskom nakon što je on insistirao da sporazum uključuje sigurnosne garancije od SAD-a
Evropa je ranije ovog meseca bila uznemirena Trampovom priblizavanju prema Rusiji i, počela je da pravi sopstvene planove za jačanje odbrane Ukrajine, videći je kao deo ključnih bezbednosnih interesa Evrope.
Kanada nije spomenuta kao jedna od zemalja pozvanih da se pridruže sastanku u nedelju, kada je britanski premijer Keir Starmer razgovarao o događaju tokom svog putovanja u Washington kako bi se sastao s Trumpom ranije ove sedmice.
Steve Hewitt, koji predaje kanadske studije na Univerzitetu Birmingham u Engleskoj, kaže da činjenica da Trudeau ide na samit šalje poruku o tome koga Ottawa vidi kao svoje partnere.
„To je vrsta političke izjave na mnogo načina“, rekao je Hewitt.
“Postoji ogromna količina simbolike oko ovog sastanka.”
On je rekao da se simbolizam može videti i u Trudou i raznim evropskim liderima koji objavljuju podršku Zelenskom na društvenim mrežama, nazivajući to “jasnim pozicioniranjem” koje je u suprotnosti s Trumpom, dodajući da je “izvanredno” što SAD povlači zabrinutost za sigurnost Evrope.
„Mislim da nema nikakve paralele, svakako u poslednjih 100 godina, za ono što se dešava u ovom trenutku – svakako ne od Drugog svetskog rata, kaze istoričar.
Povukao je paralelu između britanske odluke da napusti Evropsku uniju i da Kanada više ne može da se oslanja na SAD za odbranu i ekonomsku sigurnost. „Obe zemlje su, u izvesnom smislu, u izvesnoj meri odbačene“, rekao je on.
Starmer je rekao da pozicionira Veliku Britaniju kao most između SAD-a i Evropske unije, a Hewitt je rekao da će Starmer “pokušati da obe strane budu zadovoljne i da bi to moglo završiti otuđenjem obe strane u tom procesu”.
U tom svetlu, Kanada traži jače veze s drugim partnerima osim SAD-a
Starmer će se sastati sa Zelenskim pre nedeljnih razgovora, a pozvao je i lidere NATO-a, Evropske komisije, kao i više od deset zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Dansku, Italiju i Holandiju.
Tokom vlastite posete Washingtonu, Starmer je izazvao pometnju među nekim Kanađanima odlučivši se protiv odbacivanja Trumpovih priča o aneksiji Kanade, kada su ga pitali šta misli o toj ideji.
Hjuit je rekao da je taj potez “veoma uvredljiv” za mnoge Kanađane, ali da je imao malo medijskog izveštavanja u Britaniji, uprkos tome što Kanađani drže Veliku Britaniju kao bliskog partnera, a neki sugerišu da bi kralj Čarls trebalo da se odazove Trampovim pretnjama.
“Postoji malo nostalgije (u) ovoj ideji da je Ujedinjenom Kraljevstvu još uvek aktivno stalo do Kanade ili da bi kralj Charles mogao – nezavisno od britanske vlade – dati neku vrstu političke izjave”, rekao je.
“Te stvari se neće dogoditi i mislim da je Starmerova vlada izračunala da moraju nekako ostati na strani Sjedinjenih Država.”
Hewitt živi u Britaniji 23 godine i kaže da je frustriran “što su ovde nesvesni onoga što se dešava u Kanadi, a celi fokus je na SAD-u – uprkos istoriskim vezama između Kanade i UK-a”
SERBIANNEWS/CANADA
