“Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka”, piše kneginja Jelisaveta Karađorđević u segmentu autobiografije pod naslovom “Dečje carstvo”.
“Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka”, piše kneginja Jelisaveta Karađorđević u segmentu autobiografije pod naslovom “Dečje carstvo”.
Vrata prošlosti otvorila je sećanjem kada je kao petogodišnja devojčica vodila jedan ozbiljan razgovor sa ocem u Keniji.
„Pitala sam zašto smo u Africi, a ‘on je rekao nikad više nećemo da idemo tamo, treba da učiš jezike, ne smeš da ideš tamo, ne treba ti srpski. Mi smo sve izgubili, nemamo više ni pasoš, ni dom’“, rekla je knjeginja Jelisaveta Karađorđević.
Od tada povratak kući, u Srbiju postaje opsesivna želja Jelisavete Karađorđević i glavni cilj u njenom životu.
„Mislim da nije bilo fer, imala sam pet godina i nisam bila kriminalac, da ne mogu da odem kući i da vidim moju mačku, psa. Nije mi bilo logično zašto moram tamo da budem, da se igram sa Afrikancima na plaži, ili da idem u školu u Parizu, nisam znala francuski. Sve je bilo vrlo nezgodno i sve je bila opsesija da moram da se vratim, da nađem način i na kraju sam to našla i uspela sam“, rekla je knjeginja.
U tome joj je pomogao treći suprug, koji je bio premijer Perua.
„On je bio političar i pitao je da li u posetu može da dovede suprugu, rekli su da. U konzulatu u Budimpešti ljudi su bili u panici“, rekla je knjeginja.
Avantura je kaže kneginja njen ceo život u kome se često osećala kao lutalica jer se selila devet puta. Kroz sećanja na tugovanje kneza Pavla za domovinom, njegovu smrt i težak život u egzilu, ona u autobiografiji oslikava bol i čežnju porodice lišene korena. Istovremeno, istražuje lične uspone i padove, ljubavi, brakove, odnose sa decom i prijateljstva sa slavnim ličnostima. Uvek je vodila potreba da brani istinu i čuva dostojanstvo svoje porodice.
„Prošla sam kroz crne periode, što je normalno, ali živim gde sam htela, radim ono što hoću, crtam, a imala sam i divnu izložbu u ovom muzeju pre nekoliko godina“, rekla je kneginja Jelisaveta Karađorđević, autorka knjige “Tamo daleko”.
Na osnovu te izložbe objavljena je knjiga “Jelisaveta Karađorđević, preci i potomci” koju je priredila Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
„Jelisaveta Karađorđević ima veoma buran život koji može da stane u jednu seriju. Knjiga je izuzetno zanimljiva i atraktivna“, rekla je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
A sve priče u autobiografiji kneginja Jelisaveta Karađorđević je zapisala jer je smatrala da će na taj način da izbori svoju i bitku svoga oca i Karađorđeviće oslobodi etikete izdajnika sopstvenog naroda.
