Da li je dizanje tegova bezbedno za tinejdžere i decu? Evo šta roditelji treba da znaju

Mišićavost je oduvek bila popularna, ali u poslednjoj deceniji vrlo mladi ljudi širom sveta postaju sve svesniji svog izgleda i zdravlja, uglavnom zbog uticaja influensera na društvenim mrežama poput TikToka i Instagrama. Interesovanje za svet fitesa je snažno zavladalo među pripadnicima generacije Zed, ali i čak mlađima (rođenim posle 2012. godine).

Srećom, ovaj trend je naveo mnoge mlade ljude da brinu o sebi na zdrav načn – to jest, da se pridruže teretani. Štaviše, milenijalci i generacija Zed su glavni razlog zašto je fitnes industrija porasla za 20 odsto od 2020. godine, što ih čini najvećim svetskim potrošačima u ovoj kategoriji.

Dok je interesovanje za vežbanje i zdraviju ishranu kod adolescenata pozitivna stvar, postoje i brojna pitanja i brige roditelja. Često se kaže da je trening snage opasan za razvoj kostiju i mišića u određenim godinama, kao i da ljudi koji treniraju sa tegovima u ranom dobu mogu imati probleme u rastu.

Međutim, prema istraživanjima, prednosti treninga snage zapravo nadmašuju rizike, a trening snage ima univerzalno dokazane prednosti u svim uzrastima. Za decu i adolescente, to uključuje poboljšan razvoj motoričkih veština, zdraviji sastav tela (manji procenat masti i veća mišićna masa), manje povreda i manji rizik od razvoja hroničnih bolesti u odraslom dobu.

Ali ovi željeni efekti se mogu dobiti samo uz trening koji je prilagođen detetovom uzrastu, sposobnostima i potrebama. Loši efekti treninga snage se pojavljuju samo kada oni nisu dobro isplanirani, kada je opterećenje isuviše veliko, kada ne postoji nadzor odraslog profesionalca…

Druge prednosti treninga snage, prema istraživanjima, uključuju to da je veća fizička spremnost povezana sa boljim akademskim uspehom i da trening snage kod adolescenata može smanjiti simptome depresije.

Mnogima se takođe ne dopada ideja treninga snage u ranom uzrastu uglavnom zbog njegove povezanosti sa takmičarskim disciplinama, kao što je bodibilding. Postoji i verovanje da se trening u teretani sastoji isključivo od podizanja teških tegova, uzimanja različitih suplemenata (čiji efekti nisu provereni) i guranja tela do krajnjih granica, ali ovo nije istina. Vožnja bicikla, trčanje i brzo hodanje, skakanje, istezanje i mnoge druge vrste fizičke aktivnosti mogu da se rade u teretanama.

Dok su svi strahovi opravdani, informisanost je na prvom mestu i ne bi trebalo potpuno isključiti trening za dete na osnovu nekoliko aspekata fitnesa koji su na lošem glasu.

Kod treninga snage (kao i u mnogim drugim delovima života), naglasak ne treba da bude na tome šta neko radi, već na tome kako to radi. Drugim rečima, trening snage za decu ne bi trebalo da bude imitacija treninga za odrasle, već bi trebalo da bude prilagođen fazi razvoja u kojoj se nalaze i njihovoj fizičkoj spremnosti.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca mlađa od 18 godina rade najmanje 3 dana nedeljno vežbe snage i vežbe za mišićno-skeletni razvoj (uključujući aktivnosti kao što je skakanje) u okviru dnevnog minimuma od jednog sata fizičke aktivnosti.

Deca i tinejdžeri obično rade ove vrste pokreta nesvesno, posebno kada su deo igre, a s obzirom da je zavisnost od ekrana dostigla globalni vrhunac za mlađe od 18 godina, možda je došlo vreme da se aktivno podstiče vežbanje među mladima, prenosi “Konverzejšn”.

Kako voditi dete u teretanu

Što se tiče starosnog ograničenja, ne postoje strogo određena prvila, već zavise od mesta do mesta – neka ne primaju one koji su mlađi od 18 godina, neka zahtevaju potvrde roditelja… Ali u bilo kom slučaju, najvažnije je da dete nikako ne trenira samostalno i u većini slučajeva se ne kreće sa treninzima pre 12. godine.

Smernice za trening snage kod dece treba da naglašavaju davanje prioriteta pravilnoj formi prilikom izvođenja vežbi. To znači postepeno povećanje težine do preporučene granice, uvođenje redovnih perioda odmora, adekvatne ishrane i pažljivo praćenje znakova umora ili bola. Na ovaj način se mogu sprečiti opterećenja koja ometaju prirodan rast i razvoj.

Između ostalog, pojedini sportovi nose veće rizike od ozbiljnih povreda udova i glave (fudbal, ragbi, košarka) nego umereno dizanje tegova sa prilagođenom težinom.

Na kraju, ni deca, a ni roditelji, ne bi trebalo da se oslanjaju na fitnes savete influensera ili drugih neproverenih izvora. Saveti od fizijatra i fitnes stručnjaka su ključni da bi trening doneo samo najbolje rezultate.