Zbog čega turisti vole ovo jezero, posebno oni koji se bave fotografijom? Oni ne dolaze ni zbog plavetnila, ni zbog okoline, niti zbog veličine jezera. Njih privlači jedva naizgled lepa, a zapravo opasna pojava.
Jezero Abraham je nastalo pravljenjem brane Bighorn 1972. godine na reci Severni Saskačevan. Ovo je najveće veštačko jezero u kanadskoj provinciji Alberti, a ima odlike prirodnih glacijalnih jezera iz te regije za čije izrazito plavetnilo je zaslužan hemijski sastav okolnih stena.
Jezero Abraham je posećeno mesto leti, ali ipak turisti najviše vole da dolaze ovde zimi kada se zaledi. Na površini jezera, i u dubini koja se malo teže vidi, nalaze se zaleđeni mehurovi koji formiraju “stubove”.
Naizgled zaista deluju zanimljive bele formacije u kontrastu sa tamnim jezerom, ali ti zaleđeni krugovi mogu da budu veoma opasni po čoveka i prirodu. Zaleđeni “ukras” jezera je zapravo zaleđeni gas metan, koji se formira kada organska materija, mrtva biljka ili životinja potone na dno jezera. Kada se raspadne – ispušta metan.
Gas nastoji da izađe na površinu, ali zbog niskih temperatura od njega nastaju beli, plavičasti kristali zaleđeni u koloni. Onda kada temperature porastu, led počinje da se topi i metan pronalazi put ka površini.
Metan je 25 puta štetniji od ugljen-dioksida kada se nađe u atmosferi, piše “All thats interesting”, a u jezeru Abraham ga ima mnogo više, jer je kao veštačko jezero potopilo mnogobrojne organske materije koje ispuštaju gas.
Dok miruje, metan ne predstavlja problem, ali globalnim zagrevanjem i topljenjem permafrosta u atmosferu će biti oslobođene velike količine štetnog gasa.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2019&mm=12&dd=10&nav_id=1628668
