Kanada je na putu da bude treći najveći svetski izvoznik pšenice drugu godinu zaredom jer proizvodnja useva u prerijskim provincijama nastavlja rasti.
Međunarodni podaci Ministarstva poljoprivrede SAD-a pokazuju da je Kanada pretekla Australiju na trećem mestu u godini useva 2023-2024, i predviđa sličan rang za 2024-25.
Kanada sada zaostaje samo za Rusijom i Evropskom unijom po obimu izvoza pšenice.
Prema prognozi za 2024-25. koju je prošle sedmice objavila Agriculture and Agri-Food Canada, procenjuje se da će proizvodnja svih glavnih ratarskih kultura u zemlji porasti za 1,8 posto u odnosu na prethodnu godinu i 2,4 posto u odnosu na prosek prethodnih pet godina.
Ove brojke odražavaju žetvu ove godine, koja je sada uglavnom završena, i pokazuju uticaj poboljšanih prinosa u zapadnoj Kanadi gde uslovi suše nisu bili tako ozbiljni kao godinu pre.
Ali Kanada je takođe bila trećeplasirana po proizvodnji pšenice prošle godine uprkos suši, jer su australijski farmeri patili od vremenskih izazova koji su uticali na količinu useva. Kanada je isporučila blizu 21,8 miliona tona pšenice u 65 zemalja u periodu 2023-24., a prvih pet destinacija su Kina, Indonezija, Japan, Bangladeš i SAD, prema AAFC-u.
Justin Shepherd, ekonomista iz Farm Credit Canada, rekao je da dok globalna rang lista može varirati iz godine u godinu zbog vremenskih uslova u određenim geografskim područjima, Kanada kao celina vremenom povećava obim izvoza pšenice zbog napretka u poljoprivrednim istraživanjima i genetika useva.
“U 2021. smo videli mnogo manji rod pšenice za izvoz zbog prilično značajne suše u prerijama te godine. Ali sveukupno, sve dok Kanada može uzgajati prosečan ili iznad prosečan usev, videli smo da izvoz raste preko”, rekao je Shepherd.
Globalna potražnja raste
Globalna potražnja za pšenicom takođe raste. USDA predviđa da će se globalna potrošnja pšenice u 2024/25. godini povećati za 0,6 posto, uz povećanu potražnju iz Severne Amerike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije.
Durum pšenica, sorta pšenice koja se koristi za pravljenje testenine i koja se uzgaja u kanadskim prerijskim provincijama, beleži veliku potražnju iz Evrope i Severne Afrike.
Pšenica je “žednija” kultura od ostalih osnovnih namirnica kao što su kukuruz, pirinač i soja, što je čini ranjivijom na nedostatak vode. Svetski institut za resurse sa sjedištem u Washingtonu procjenjuje da će do 2040. godine skoro tri četvrtine globalne proizvodnje pšenice biti ugroženo zbog suše i stresa u vodosnabdevanju uzrokovanih klimatskim promenama.
Ali Stewart Oke, poljoprivrednik iz centralne Alberte i direktor proizvođačke organizacije Alberta Grains, rekao je da Kanada nastavlja ulagati u istraživanje i razvoj useva, što je omogućilo poljoprivrednicima u zemlji da nastave povećavati svoje prinose tokom vremena.
“U Kanadi smo zaista naporno radili na našoj genetici pšenice kako bismo izdržali stres od suše koji možda prethodne sorte pšenice nisu imale”, rekao je Oke.
“Čini se kao da smo u Kanadi uspeli nastaviti da povećavamo prinose i proizvodnju pšenice uprkos nekim značajnim vremenskim izazovima poslednjih godina.”
On je dodao da kanadski izvoznici pšenice takođe imaju koristi od nižeg kanadskog dolara, što poljoprivrednu robu u zemlji čini privlačnijom za globalne kupce.
“Ne samo da dobijaju najbolju pšenicu na svetu, već su i u mogućnosti da je kupe po malom deviznom deficitu, što je samo čini pristupačnijom za te kupce”, rekao je Oke.
Poljoprivredom kao industrijom i dalje upravlja majka priroda, a Oke je rekao da nijedan napredak u genetici useva ili tehnologiji ne može spasiti usev ako ne padne kiša. Ali on je rekao da kanadski farmeri žele da nastave da se uzdižu na globalnoj rang listi kada je u pitanju obim izvoza pšenice.
„I na nivou proizvođača, ali i kao izvozno tržište, želimo zadržati tu treću poziciju.“
SERBIANNEWS/CANADA
