Bogdanović o Karijevom odlasku: Ne verujem mu, mislim da će ostati

Svetislav Pešić je podigao sidro, a ko će ga naslediti na klupi košarkaške reprezentacije Srbije još nije poznato. Mada ako pitate same reprezentativce, oni bi najradije da iskusni stručnjak iz Pirota ostane za kormilom. Pre tri dana Aleksa Avramović je u intervjuu za Mozzart Sport izjavio kako “ne želi da veruje da Kari ide“, a svoj stav, nimalo drugačiji izneo je i kapiten Bogdan Bogdanović.

Gostujući u magazinu “Oko” na RTS 1, košarkaš Atlante govorio je između ostalog i o Pešićevoj odluci da po osvajanju broznane olimpijske medalje napusti selektorsku poziciju, izjavivši kako veruje da će se ipak predomisliti.

“Mi smo u našoj grupi već komentarisali. Svi smo odreagovali sa: “Ma…”. Ja mu ne verujem. Mislim da će ostati. Znajući koliko smo se približili, koliko smo vremena ulagali da napravimo radnu atmosferu, izgradimo kult i pobednički mentalitet koji se teško gradi, a lako izgubi… Eto, da prebacimo na Karija pritisak“, izjavio je Bogdanović u magazinu “Oko”, pa dodao:”Nenormalnu energiju ima Kari. Uporan je, ne odustaje od svojih načina i učenja, možda se mi tu bunimo, ali posle kad porazgovaramo shvatimo da je bio u pravu. Dokazano ima to iskustvo, kao što on kaže nije važno da ga imaš, nego da znaš da ga koristiš.”

Dotakao se bivši košarkaš Partizana i Olimpijskih igara u Parizu sa akcentom na meč sa Sjedinjenim Američkim Državama.

“Ta utakmica je odavno gotovo i nemamo tu za čim da žalimo. Krivo nam je što nismo uspeli da pobedimo, najviše nama igračima i štabu. Treba gledati to za dalje, za naredne godine. Ta bronza može samo da nam bude motivacija i izgrađivanje kulture u reprezentaciji. Ovo je prvi put da sam pobedio na kraju takmičenja, da smo osvojili tu medalju, da se nismo vratili kući poraženi. Tako da, i taj povratak, i put, sve je bilo srećnije, veselije. Mislim da će nam ta medalja dosta pomoćni u budućnosti da se dotaknemo i tog zlata“, konstatovao je Bogdanović pa poentirao:”Šta je uspeh? Ovi prvi, drugi, mi treći, a najviše slavimo!”

Potom se osvrnuo i na preostale rivale na putu do bronze.

“Olimpijske igre kao da su bile pre nedelju dana. U sećanju ostaje najviše poslednja utakmica, došli smo da osvojimo medalju i to smo i uradili. Meni lično najteža utakmica fizički protiv Južnog Sudana. Bili su agresivni, nisu se predavali, hrabri su, grade se godinama. Tačno sam znao koliko mi treba poena da postanem najbolji strelac, jer ljudi oko mene su pisali poruke, njima je to više značajno nego meni. Jeste to rekord, ali najbitnije da smo pobedili. Mislim da su nas Australijanci dobro spremili, bili smo umorni posle Južnog Sudana. Oborili smo rekord kao največi povratak u istoriji OI, pa ona utakmica protiv Amera, pa protiv svetskog šampiona za medalju. Šta se sve izdešavalo u tih pet-šest dana, najlepša nedelja u životu za mene.”

Nezaobilazna tema bila je i nezaboravna proslava bronzane medalje koja se odigrala u jednom od pariskih lokala.

“Tu su nam svima bile porodice i prijatelji. Sve smo spontano napravili. To je bilo druženje na naš način, na srpski način. I mi smo normalni ljudi, i mi volimo da slavimo kada su tako neki veliki razlozi. Tome su najviše doprinele naše porodice i prijatelji, usrećili su nas što su bili tu, i sve je to izgledalo nekako prirodno”.

Kao što je nekako prirodno da je Srbija konstantno u košarkaškom vrhu. Ove godine bronza u Parizu, prošle na Svetskom prvenstvu u Manili srebro, i to u znatno drugačijem sastavu. Probao je Bogdanović ta da tima da uporedi.

“Nije mi se svidelo to na početku, ne dolazi jedan, drugi, treći, nebitno o kome se radi. Negativno je bilo, mene nervira što recimo ne dobijamo istu podršku i kad smo u slabijem sastavu, ali razumem. Kada se ne odazovu glavni igrači, mala su i očekivanja”, iskren je Bogdan.”U Manili je bio glavni cilj da se kvalifikujemo za Pariz. Ne sećam se recimo sad tih momenata iz Manile, bili su fenomenalni. Drugačiji smo tad bili, bez Jokića, on je najbolji na svetu. Nismo svesni kakav je on, koliko vodi i sam iznosi ekipu, izvlači iz nas najbolje. Stasao je tu i Nikola Jović, na tom turniru u Manili je i to dobilo značaj“, naveo je on i otkrio da je ipak lakše sa igračima poput Micića i Jokića. Ipak, hemija i atmosfera su najvažnije.”

A, jedan od ciljeva njegovog odlaska na somborski hipodrom sa Nikolom Jokićem bio je upravo taj – da dodatno podigne timsku hemiju.

“Išao bih i da nisam bio kapiten. To je fenomenalno mesto, podseća me na krajeve gde su naši roditelji odrastali. Mirno mesto. Volim da upoznajem načine života drugih ljudi. Kada sam video koliko mirnih ljudi sede i prate trku, a tek Nikolu koji zna sve, postalo mi je sve zanimljivije.”

Na pitanje da li je centar Denvera zabavniji na terenu ili van njega, Bogdanović je odgovorio…

“Kako kome. On je uvek nekako pozitivan. On je neko ko sluša, ćuti pet minuta, a onda baci neku šalu. Drugačiji je nego na terenu, kao i svi mi. Dobar je, slušao me kao kapitena. Moramo i Milutinova da pohvalimo. On je bio tu kao kapiten iza kapitena. On je odrađivao neke poslove, pomagao mi je dosta.”