Slikarstvo Saše Marjanovića odlikuje svojevrsna melanholična zapitanost nad životom, nad fenomenom postojanja i pre svega nad fenomenom detinjstva. Doživljaji detinjstva nisu romantizovanje, idealizovanje, punoća življenja već sagledavanje sveta i analiza vlastitog Ja.
„Čini mi se da Saša Marjanović hoće da uhvati onaj trenutak kada dete iz detinjstva prelazi u svet odraslih, zapravo onu krhku i nesigurnu ravnotežu, kako kaže Ivo Andrić, koja postoji između sveta detinjstva i sveta odraslih. Dete je još uvek dete, fascinirano i začuđeno životom ali jednom nogom je zakoračilo u svet odraslih, gde ga čekaju brige, odgovornosti. Svi oni zamršeni odnosi kakve mi poznajemo“, istakao je Vojislav Karanović, likovni esejista.
Realizam koga prati mističnost, figurativno slikarstvo i fotografska preciznost likovni su izraz Saše Marjanovića. Predstavio se crtežima, uljem na platnu i video-animacijom. Dela predstavljaju dijalog autora sa lirskim monolozima i filmovima koji su ga inspirisali kao vid prožimanja umetnosti.
„Kod određenih autora sam nalazio vezu poput književnosti, recimo kod Marsela Prusta gde on govori o Svanu, Svanovom detinjstvu. To mi je bio jedan impuls u jednom trenutku. Onda sam, otkrivajući različite autore kao što je Tarkovski gde on govori u filmu Ogledalo, to je potpuno autobiografski film. Ustvari vidite da možete da budete i lični a i negde da obuhvatite jedan univerzalni problem koji se konstantno pojavljuje kroz vreme“, objašnjava likovni umetnik Saša Marjanović.
Dela su crnobela i predstavljaju svojevrsnu igru svetlosti i senke. Kolorit je prisutan na samo dve slike gde je uljanim bojama prikazan dečji beg od sadašnjosti.
