Bič-volej ili odbojka na pesku bio je jedan od najgledanijih sportova na Olimpijskim igrama u Parizu. Nažalost, Srbija nije imala svoje predstavnike, jer je ovaj sport kod nas u zapećku već decenijama.
Međutim, jedan Srbin visoko bio je kotiran na OI u Parizu kada je bič-volej u pitanju. Srđan Veckov, koji je među najcenjenijim i najpriznatijim trenerima u ovom sportu bio je član olimpijskog tima Kanade, dok je u Riju 2016. trenirao odbojkaše na pesku iz Nemačke, a između toga radio je i u Poljskoj.
Zahvaljujući njemu Kanada je imala ekipe u muškoj i ženskoj konkurenciji, a dame su osvojile medalju i to srebrnu.
– Radim u Kanadskom savezu već tri godine, kao glavni trener za žensku vertikalu, plus zadužen sam za razvoj kanadskih trenera u odbojci na pesku. Pored tih obaveza, radim kao glavni trener ženske ekipi Bansli/Bukovec. Od prošle godine sam uzeo i mušku ekipu Šahter/Diring da probaju da se plasiraju na Olimpijske igre jer muška ekipa Kanade nije bila u Tokiju – rekao je za Kurir Srđan Veckov.
Kanada je napravila ogroman skok za kratak vremenski period.
– Uspeli smo da se plasiramo na OI. Da imamo tri para, što nas stavlja u rang sa savezima koji su imali veći broj ekipa na turniru. Samo da pojasnim. Jedna država može da pošalje maksimum dve ekipe po kategoriji. Najviše smo srećni što je prvi ženski par uzeo srebro. One su takođe u našem programu, ali preko leta su više stacionirane u Los Anđelesu gde rade sa brazilskim trenerom. Svakim učešćem ekipa na olimpijskim igrama, savez ima korist jer se dobijaju sredstva za ulaganje u ovaj sport.
Veckov je uporedio Igre u Riju i Parizu.
– Razlika između Rija i Pariza u kvalitetu nije prisutna. Generalno se igra malo ubrzala i postala mnogo više fizički zahtevna. Ali, svakako ovaj sport na prvom mestu krasi razmišljanje, pamet, anticipacija, borba sa samim sobom, mentalna priprema… Svakako su to najbolje ekipe sveta. Svi su toliko posvećeni i toliko dobro treniraju da kvalitet mora da bude prisutan. Organizaciono nažalost nije bilo toliko dobro kao u Riju, ali ja na to gledam sa pozitivne strane, jer kad si na olimpijskim igrama treba korisiti energiju u dobre stvari, a ne tražiti šta je loše i šta bi moglo biti bolje. Biti tamo, videti sve te sportiste na jednom mestu, kako slave, tuguju, treniraju… Pa, nama je već Los Anđeles u glavi, eto a samo što se završio Pariz.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Druženje sa zemljacima nije izostalo.
– Najviše vremena, naravno proveo sam sa odbojkašima. Neke momke sam trenirao dok sam bio u Srbiji, dok su bili mladići. Takođe neko vreme sam proveo i sa odbojkašicama. Lepo ih je videti, u svakom slučaju.
Bilo je tu i nekih anegdota.
– Zanimljivo je da smo provodili po sat-dva u autobusima, kad smo išli na trening, jer vozači nisu znali kojim putem da voze. Pa, smo ih mi nekako usmeravali, niti oni engleski znaju, niti mi francuski, pa je bilo zanimljivo.
FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Veckov je pomno pratio srpske sportiste u Parizu. Posebno mu je žao što je odbojka ostala bez medalja.
– Ispratio sam sve. U Riju smo imali TV u sobi, ovde nažalost ne. Išao sam u srpske prostorije, sve pratio. Našu odbojku ne mogu da komentarišem… Žao mi je. Za momke je veliki uspeh što su se uopšte plasirali na OI, jer ih nije bilo baš dugo. Što se tiče devojaka, očekivali smo svi medalju, ali ne znam šta se desilo unutar ekipe, pa je bolje da ne komentarišem. Samo one znaju šta se dešavalo.
Bič volej je veoma popularan u svetu. Nije potrebno mnogo novca za ulaganje, a benefiti od osvajanja olimpijske ili medalje na SP su višestruki.
– To je jedan od najpopularnijih sportova u svetu. Dokaz da je teren na OI bio pored Ajfelovog tornja, u centralnom mestu Pariza, sve govori. Ali, Srbije nema u ovom sportu. Ljudi koji vode Savez nemaju smisla, niti razmišljaju o ovom sportu, niti žele da ulože. A, odbojka na pesku je nekoliko puta jeftinija od “indor” odbojke. Prihvatam da odbojka ima istoriju, ali ne mogu da prihvatim da mi kao odbojkaška velesila nemamo nijednu ekipu za bič-volej. Imamo Italijane, Francuze, Kanađane, Amerikance, Brazilce, Holanđane, Kineze… Dobre federacije koje imaju dobru odbojku, ali i bič-volej. Naš Savez to ne želi. Imao sam kontakt sa njima 2021, hteo sam da se vratim u Srbiju posle nekoliko godina u inostranstvu. Ali, sa njima jednostavno ne možeš da radiš. Danas je jedno, sutra drugo, prekosutra treće… Tražili su plan, dobili šta su poželeli. I na mejlu i na papiru. Plan na četiri godine, na osam godina… Svašta bih rekao… Ali… Nisu ispali fer, nisu bili iskreni. Pogledajte šta rade u odbojci. Promenili su tri, ili četiri trenera po vertikali… Ne znam šta rade. Dok je bio Boričić…
Po rečima Veckova odbojka na pesku može Srbiji da donese mnogo, ali…
– Za bič-volej neće uraditi ništa. Ugasili su ligu. Dok je Boričić bio, imali smo prvenstvo. Igralo se po šest do sedam turnira tokom leta. Tu smo mogli da vidimo neke igrače, neku decu. I to više ne postoji. Žao mi je, jer smo mi Srbi kao nacija talentovani, možemo da nađemo igrače za bič-volej koji ne bi uspeli u odbojci. Da pređu sa “indora” na pesak, da se razvijaju i zašto da ne, da na nekim olimpijskim igrama imamo po jednu mušku i žensku ekipu. Kao što sam rekao, svako učešće na OI je beneficija za Savez, a nije preskup sport. To je samo želja, od Saveza zavisi. Ako bi oni želeli, imali bismo vrlo brzo igrače i ekipe na svetskom nivou.
