Seizmički testovi pokazuju prisustvo ogromnog okeana na Marsu, na dubini od 20 kilometara

Pre tri milijarde godine Mars ne samo da je imao jezera i reke, već okeane na površini, ali kako je planeta gubila atmosferu, tako su i ova vodena tela nestajala. Sve što je od njih ostalo, barem vidljivo na površini, je permafrost na polovima planete.

I dok se smatra da je deo vode izgubljen u svemiru, stručnjaci smatraju da je dosta nje ostalo na planeti kao led ili čak u tečnom stanju duboko ispod površine.

Novi podaci i testovi ukazuju da bi ogromne količine tečne vode mogle da leže na dubini između 11,5 i 20 kilometara.

„Naše procene su veće od zapremine vode koju su imali drevni okeani na Marsu“, navodi dr Vašan Rajt, koautor studije sa Okeanografskog instituta „Skrips“ Univerziteta u Kaliforniji.

Nova studija, objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences, koristila je gravitacione podatke o Marsu i merenja koja je napravio Nasin lender „Insajt“.

Sonda je očitala kako se brzina seizmičkih talasa, koje stvaraju potresi na Marsu, dok prolaze kroz dublje slojeve planete.

„Pukotine u stenama ispunjene tečnom vodom na dubini između 11,5 i 20 kilometara najbolje su objašnjenje seizmičkih i gravitacionih podataka koje imamo“, ističe Rajt.

Dodao je i da bi količina vode zarobljene u pukotinama stena mogla da bude tolika da ispuni okean na Marsu dubine jednog do dva kilometra.

„Na Zemlji znamo da kada je negde dovoljno vlažno i ima dovoljno izvora energije, postoji mikrobski život. Čak i na velikim dubinama. Sastojci za život kakav poznajemo postoje pod tlom Marsa“, objašnjava Rajt.