Hrabri borci velikog srca, sjajni oklopi i konji, turniri i dvoboji za ruku neke srednjovekovne dame sačuvani su u predanjima i pokazuju da su srpski vitezovi bili jednako blistavi kao njihove “kolege” po evropskim zemljama, tadašnjim velikim silama. Iako je vreme vitezova davno prošlo, pojedinci ipak čuvaju tu kulturu od zaborava.
Među njima su i članovi Svebor družine “Sveti knez Lazar” iz Kraljeva. Gde god se pojave u svojim viteškim odoroma, sa štitovima i mačevima u rukama, rasnim konjima sjajne dlake.. nikog ne ostavljaju ravnodušnim.
“Naš cilj je očuvanje srpske tradicije i načina borbe, srpskog viteštva. Jednog viteza odlikuju mnoge osobine. Junačke i moralne. Ljudi kada vide jednog viteza, pomisle da je samo oklop to što ga čini vitezom. Ali, tu greše jer to je samo deo ratničke opreme. Čovek da bi bio vitez mora da bude takav u svim segmentima života, od ponašanja i poštovanja svoje vere, tradicije i svojih bližnjih i čuvanja svih tih vrednosti zapravo čine jednog muškarca pravim vitezom”, rekao je za RINU Ivan Mitrović pravi sprski vitez i starešina Svebor družine iz Kraljeva.
Ljubav prema viteštvu javila se još od malih nogu, a zatim se razvijala kroz literaturu i obilazak srpskih svetinja. Posle su se potpuno posvetili učenju viteških veština. Oklop koji nose težak je oko 40 kilograma i sastoji se iz delova. Od šlema, ramena, grudna ploče i štitnika za noge, sve je napravljeno od metala. Takodje, svaki deo je bitan i ima svoju namenu, a ispod svega toga oblače izvezenu takodje metalnu suknju koja ih štiti od proboda mača, koplja ili strele. Među svim tim hrabrim modernim vitezovima iz Kraljeva našla se i jedna devojka koja kao i oni vredno vežba kako i se pokazala u najboljem svetlu.
“Sa konjima uvežbavam tačke, tačnije simulaciju srednjevekovnog lova, kao i bitki koje su vodjene. To podrazumeva probadanje mača kroz metu, kao i seča mete mačem ili kopljem. Ono što je bitno jeste da imate veliku ljubav prema onome što radite i da nemate strah. Iako se bavim ovim svega godinu dana, pored jakog i svakodnevnog treninga dosta sam naučila. Prvi put kada sam se popela na konja imala sam strah, koji je brzo nestao. Savladala sam da rukujem mačem, kopljem i sada učim da rukujem lukom i strelom i to sve jahajući konja i ciljajući metu iz pokreta”, kaže Emina Bektašević.
