Kontrola arterijskog krvnog pritiska je uzročno-posledično povezana sa redukcijom, ne samo velikih kardiovaskularnih događaja već i sveukupnog obolevanja i umiranja. Skorašnji podaci ukazuju da u Srbiji manje od dve trećine pacijenata sa hipertenzijom zna da ima taj problem, a tek svaki peti ima dobro regulisanu terapiju. Neki od mogućih razloga za ovakvu situaciju su nizak nivo svesti o hipertenziji i njenom uticaju na sveukupno zdravlje i neredovno uzimanje terapije.
Kako ističe dr Milena Pandrc, kardiolog Vojnomedicinske akademije, zbog svega toga ne iznenađuje inicijativa stručne javnosti za bolju kontrolu hipertenzije u Srbiji, popularno nazvana „Povelja 50/2025”, koja podrazumeva plan o postizanju zadovoljavajuće regulacije hipertenzije barem 50 odsto lečenih do 2025.
– Fokus inicijative se odnosi na preventivne preglede u smislu rane dijagnostike, rano otpočinjanje lečenja savremenim lekovima i postizanje dobre kontrole krvnog pritiska što ranije, najbolje unutar tri meseca. Krvni pritisak se meri svakog dana u isto vreme. Vrednost pritiska je obično najniža ujutro i raste tokom dana. Važno je pravilno postavljanje manžetne na ruku i veličina manžetne. Potrebno je obmotati manžetnu oko ruke (nadlaktice) jedan centimetar iznad nivoa lakta, po mogućnosti na golu kožu bez odeće koja steže. Merenje sistolnog pritiska preko odeće može povećati vrednost i do 40 mmHg. Deo manžetne koji se naduvava trebalo bi u potpunosti da pokriva najmanje 80 odsto nadlaktice. Nepravilna veličina manžetne može dovesti do netačnog merenja. Ne treba pričati tokom merenja krvnog pritiska. Potrebno je izbegavati faktore koji mogu povećati pritisak. Duvan, kofein, alkohol i fizičku aktivnost trebalo bi izbegavati najmanje trideset minuta pre merenja, a na njega utiči i stres, hladnoća, pun stomak, bol, otežano disanje i primena određenih lekova. Ne treba ispuštati manžetnu prebrzo – naglašava dr Pandrc.
Naša sagovornica upozorava da neki uređaji za merenje krvnog pritiska mogu automatski da kontrolišu brzinu ispuštanja vazduha iz manžetne, to jest pada pritiska, ali obično pritisak treba da se smanjuje za oko dva do tri mmHg u sekundi. Preporučuje se merenje krvnog pritisak dva puta, sa kratkom pauzom između.
– Ako se očitavanja razlikuju za pet ili više mmHg, onda treba uraditi i treće merenje. Ako postoji situacija kada osećamo nesvesticu ili vrtoglavicu prilikom jutarnjeg ustajanja iz kreveta ili kada ustajemo nakon perioda sedenja, važno bi bilo da proverimo krvni pritisak dok sedimo, a zatim i u stojećem stavu kako bismo videli da li pritisak pada prilikom promene položaja. Pritisak se meri na obe ruke. Preporučuje se vođenje dnevnika krvnog pritiska. Za većinu pacijenata „normalna” vrednost izmerenog krvnog pritiska je manje od 120 mmHg, za sistolni (gornji pritisak) i manje od 80 mmHg, za dijastolni (donji pritisak). U ambulantnim ili bolničkim uslovima kada se meri pritisak, sistolno merenje od 120 do 139 mmHg i dijastolno od 80 do 89 mmHg smatraju se prehipertenzijom za većinu pacijenata. Sve vrednosti iznad 140/90 mmHg smatraju se hipertenzijom. U kućnim uslovima kada su pacijenti obično opušteniji, očitavanje vrednosti iznad 135/85 mmHg smatra se visokim pritiskom – naglašava doktor.
Visok krvni pritisak izmeren u jednom aktu ne bi trebalo da bude alarmantan, osim veoma visokih vrednosti koje opstaju i posle dovoljnog perioda odmora ili su u pratnji teških simptoma (na primer kratak dah, vrtoglavice, zujanje u ušima, bol u grudima, slabost ruku ili nogu, teškoće u govoru). S druge strane, krvni pritisak može biti nizak u ordinaciji, dok je samoizmereni krvni pritisak kod kuće visok i ta pojava se naziva „maskirana hipertenzija”. U nekim slučajevima samoizmereni krvni pritisak kod kuće može biti znatno niži od merenja u ordinaciji. Ova pojava je vrlo česta i poznata pod nazivom „hipertenzija belog mantila”.
Ovi primeri zahtevaju pažljivu procenu od strane lekara koji može tražiti dalje analize i ponovno praćenje krvnog pritiska kod kuće ili aparatom za dvadesetčetvoročasovni monitoring krvnog pritiska.
– Kod posebnih kategorija sa tzv. kardiovaskularnim oštećenjem preporučene vrednosti sistolnog krvnog pritiska treba da budu ispod 130 mmHg, pa čak i 120 mmHg, ukoliko bolesnik toleriše. Kada su u pitanju stariji pacijenti, kod njih se usled aterosklerotskih promena na zidovima krvnih sudova, vrlo često javlja izolovana sistolna hipertenzija, gde su sistolne vrednosti krvnog pritiska više od 140 mmHg, a dijastolne niže od 90. Kod njih je preporučena vrednost pritiska do 140/80 mmHg, uz postepeno snižavanje. Hipertenzija se može javiti i kod dece. Često se simptomatologija koja proizilazi iz povišenog krvnog pritiska pripisuje drugim razlozima, pa dijagnoza bude postavljena kada već nastanu komplikacije na mozgu, očima, srcu, bubrezima. Ako se ne leči, povišeni krvni pritisak može dovesti do moždanog udara, gubitka vida, gubitka pamćenja, angine pektoris, pojave tečnosti u plućima, disekcije aorte, oštećenja bubrega, erektilne disfunkcije, bolesti perifernih arterija i oštećenja srca i koronarnih arterija – ukazuje dr Pandrc.
