TRI DILEME O KOJIMA SE NAJVIŠE GOVORI

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Još samo malo. Čekali smo 24 godine, možemo i dan ili dva kako bismo napokon videli našu reprezentaciju na Prvenstvu Evrope. Znamo, i te kako, da smo se namučili da dovde stignemo, a kad smo već došli… Neke rečenice se ne završavaju.

Niko ne očekuje da budemo Grčka iz 2004, malo ko bi se usudio da nas poistoveti sa Velsom od pre osam leta, pre će biti da ćemo tokom boravka u Nemačkoj zaličiti na sebe iz prošlosti, međutim, makar dok ne počne i(li) ne završi se prva utakmica možemo da se nadamo. I da pretpostavljamo šta bi moglo da se desi.

Sad već polako kreće uzbuđenje: kako ćemo igrati, u plitkoj zoni ili ćemo probati visokim presingom; u kom rasporedu; sa kojim snagama… Odluka je isključivo na Draganu Stojkoviću, koji još u Beogradu reče da zna tim za Englesku. Igračima još nije saopštio i možda se tako drži pažnja, da je svaki član ekspedicije bitan. Igrao ili ne.

Igraj EURO Prognozzer – osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

Dok je Piksiju sve jasno, prosečnom navijaču baš i nije. Zato smo probali da predočimo dileme koje se običnim zaljubljenicima u fudbal javljaju uoči prvog kola u Grupi C u Gelzenkirhenu. S tim da su u pitanju maltene stare teme, samo aktivirane za veliko takmičenje.

SRBIJA SA DVA ŠPICA I KO JE PRVI?

Jedno od centralnih pitanja jeste hoće li Srbija početi sa dva špica. Ako pogedamo selektorski opus Dragana Stojkovića takvo opredeljenje ima utemeljenje. Na maltene svakoj četvrtoj utakmici u poslednje tri godine bismo istrčali na taj način. Najčešće je počinjao Aleksandar Mitrović, a uz njega dejstvovao Dušan Vlahović. Sa strane deluje da nisu kompatibilni, da taj tandem nije „legao“ do kraja, ali je njihovo zajedničko prisustvo znalo da rezultira pogocima. Kako u mundijalskim, tako i kvalifikacijama za EP, pa i u Ligi nacija. Jedan, drugi ili obojica, poput onog meča u Kataru sa Švajcarskom.

Možda se baš u njemu krije ključ. Iako su Mitrović i Vlahović tada dali po gol, zbog ofanzivnog stila je ostala velika rupa na sredini terena koju ostatak tima nije uspeo da pokrije i Švajcarci su uspeli da preokrenu rezultat. Engleska je još snažnija i verovatno nema logike napasti je iz svih oružja, naročito sko se zna da je to naš prvi meč na turniru i da se sudbina rešava u naredna dva, kad se budu tražili sveži, odmorni igrači. Desi li se da opteretimo strelce, a ne dobijemo očekivan rezultat, onda na Sloveniju idemo potrošeni i to u startu nije dobro.

Mitrović i Vlahović

Pre će selektor, kao što je uradio sa odbranom, ostati veran najlešće korišćenoj formaciji sa jednim centarforom. Samo, kojim?

Prirodno je da to bude Aleksandar Mitrović. Ako je potrebno da nekom objašnjavamo zbog čega, onda je to uzaludan posao. Dao je „brdo“ golova, kad je bilo gusto pogađao i u minulim kvalifikacijama, najbolji je igrač Al Hilala i naš najprepoznatljiviji reprezentativac. Što reče Nemanja Gudelj, ako mu se donese lopta u kazneni prostor, u 60 odsto slučajeva će dati gol. Zna se ko je prvi strelac ove selekcije. Tačka.

Ili, zapeta?

Zagovornici ideje da bi Dušan Vlahović trebalo da počne meč u Gelzenkirhenu sugerišu da Srbija neće imati baš toliko prostora da kontinuirano razvija napade i gađa Mitrovića. Potrebno je alternativnim putem ući u šansu i tu uloga napadača Juventusa dolazi do izražaja. Uostalom, prva dva gola prošle sedmice u Stokholmu smo dali tako što je u izgradnji napada učestvovao Vlahović. Opet, taj drugi je dao – Mitrović!

Još nešto: moraće na protiv Engleza da se trči gore-dole neprestano. Biće interesantno pratiti ko je u tom segmentu sposoban da jurca i pomaže odbrani, kao i ko je (i da li je) spreman da potisne ego (svi ga imamo) zarad interesa tima. Mitrović je izgradio kultni status i pošto nas je doveo dovde prirodno je da počne, ali Vlahović je član Juventusa i možda računa da, ipak, igra evropski fudbal. Golove daju obojica, ali je utisak da nema i za jednog i za drugog mesta u prvih 11. Neko mora da bude i rezerva, jer slede Slovenci i Danci.

DVA ŠTOPERA ZNAMO, A TREĆI JE?

Bez obzira ko i kako krene u napadu, biće jednako zanimljivo pratiti Piksijev izbor u odbrani. Delu tima gde imamo najviše problema. Godinama. I sad već svi znaju da nije samo to tih momaka što se, kako je primetio Zlatko Zahović, „ubiše koliko se trude, ali curi čas po levoj, čas po desnoj strani“.

Za dvojicu smo sigurni da počinju. Zbog energije, statusa u očima selektora i načina na koju igraju, Nikola Milenković i Strahinja Pavlović su izvesni. Eksperiment iz Beča, kad smo istrčali sa četvoricom centralnih defanzivaca, nema šanse da ćemo videti protiv Engleske. Piksi će se vratiti na varijantu sa trojicom štopera i pored prvotimaca Fjorentine i Salcburga traži se još jedan.

Moguće – desni. Bude li tako, onda su velike šanse da počne Uroš Spajić. Otprilike ga je na sličnoj poziciji Stojković probao protiv Austrije, ali u formacji sa četvoricom isred golmana. Ako znamo koliko je pohvalno govorio o njemu po okupljanju i da je Spajića samo povreda sprečila da putuje u Katar, gde bi prema selektorovim rečima, i igrao, onda bi defanzivac Crvene zvezde mogao da bude zaniljivija opcija.

Pavlović i Milenković

E, sad… Ako je Spajić taj desni, onda je Milenković u sredini, a Pavlović levi štoper. Situacija se menja pod uslovom da je izbor stručnog štaba nego od dvojca Miloš Veljković/Srđan Babić. Na prvi pogled su korpulentniji od Spajića, igraju u jačim ligama, nego bi rekao i da su u skoku korisniji, mada Uroš ima oštrinu kad se odrazi. Osim Harija Kejna (u redu, u redu, on je sam dovoljan da nam da gol) nije baš da se igra Ostrvljana, kao nekad, zasniva na dugim loptama. Mora neko da motri na Bukaja Saku i Fila Fodena, odnosno bekove Kajla Vokera i Trenta Aleksander Arnolda. A Spajića stručni štab ceni i zbog igre na travi.

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

Mada, Zvezdin prvotimac se tek vratio. Veljković je kod Piksija odigrao više od 20 utakmica i sve je sigurniji u odnosu na početke, Babić ima manje iskustva na reprezentativnom nivou, ali su obojica dali po gol u poslednjem kvalifikacionom kolu. Ako se oni nađu na terenu, to će sigurno biti na poziciji centralnog defanzivca, jer bi se onda Milenković pomerio desno, dok bi Pavlović ostao levo.

Nemanja Stojić je tek debitovao za A tim i nije logično da bude ozbiljna opcija u ovako zahtevnom meču.

LEVA STRANA, PREDNOST ILI MANA?

Među fudbalskim fanaticima se nametnula još jedna polemika: kakvog levog spoljneg bi Srbija trebalo da odabere za susret sa ekipom Gereta Sautgejta? Previše razloga za mudrovanje nema: dva su imena u opticaju – Filip Kostić i Filip Mladenović. Obojica imaju argumente da se nadaju mestu u najboljem timu.

Kostić zato što je duže u reprezentaciji i što igra u boljem klubu. Mladenović što je počeo redovno da doprinosi u napadu. Sad je samo na struci da proceni koliko će biti prostora levom stranom da se neko od naših bekova/krila nametne protiv igrača kakav je Kajl Voker.

Kostić i Mladenović

Pod pretpostavkom da će nas Engleska opteretii po strani, razumljivo je da šansu dobije igrač defanzivih karakerisitka, kao što je Mladenović, koji od malena prepoznaje kretnje u odbrani i način sužavanja prostora. Plus je počeo da ostvaruje konekciju sa Mitrovićem u završnici, što smo videli u Kaunasu i nedavno Stokholmu, a namestio je i gol Vlahoviću u Podgorici.

S druge strane, Kostić je duže tu. Jeste u padu, i reprezentativnom i klupskom, ali pamtimo kako je odigrao mundijalske kvalifikacije i onu sezonu u Ajntrahtu. I kako se neko vreme savršeno razumeo sa Mitrovićem. A opet, to je samo deo posla, jer će biti i prilično zadataka na našoj polovini, a mi na turnir nismo poveli levog beka, jer takvog – nemamo.

Po toj strani može da igra Veljko Birmančević, međutim, ako znamo da su njegove karakteristike naglašeno napadače i da odbrani ne posvećuje baš pažnju, teško ga je očekivati u ulozi startera. Tek ako budemo jurili zaostatak, pa da proba nešto da promeni.

Stojković zna zbog čega ga je pozvao.