Roditelji, budite obazrivi: Ovih 7 rečenica nikada ne smete reći svom tinejdžeru

Svaki roditelj će bez razmišljanja reći da je period adolescencije kroz koje njegovo dete prolazi možda i najteži period roditeljstva. U tom osetljivom periodu tinejdžeri su vrlo “nezgodni” za komunikaciju, a čak i najdobronamerniji komentar roditelja može biti shvaćen pogrešno. Zato je važno da se u razgovoru sa njima uvek biraju reči, a posebno izbegavaju rečenice koje mogu izazvati u njima nesigurnost, a posledično i konflikt.

“Nije baš tolika drama”

Nešto što roditeljima može izgledati potpuno nevažno, tinejdžerima može biti od velikog značaja. Kako ne bi povredili osećanja svoje dece i izazvali u njima sumnje u sopstvenu vrednost, roditelji moraju da vode računa o tome da ne trivijalizuju ništa što im tinejdžeri govore, savetuje ekspert za roditeljstvo Trejsi Beksli u intervjuu za Hafington Post. “Umesto toga, recite da razumete da im je nešo važno i pokažite im da želite o tome da porazgovarate”, dodaje ona.

“Zašto nisi kao …?”

Poređenje ovog tipa bi roditelji trebalo da izbegavaju u svakom uzrastu – i kada su deca mala, a posebno kada uđu u adolescentski period. Na kraju krajeva, sa svakakvim komparacijama se tinejdžeri susreću u okruženju (u školi, u društvu, pa i na društvenim mrežama), ali kada čuju ovako nešto od svojih roditelja, to ostavlja neizbrisiv trag u njihovoj psihi i čini da se oni osećaju nesigurno i nedovoljno dobro.

“Trebalo bi da…”

Šta god da je tema razgovora, njega nikako ne treba započinjati davanjem saveta, naročito ukoliko ih niko nije tražio, savetuje psihijatar Frenk Anderson. “Tinejdžerima je važno da ih čujete i prihvatite”, dodaje on. Konverzaciju treba uvek počinjati u neutralnom tonu, tako da adolescenti osete da su “na sigurnom terenu”, a kada steknu poverenje upitati ih da li žele da čuju vaše mišljenje ili savet.

“Uživaj u životu sada, posle će biti mnogo gore”

Tinejdžerima je ovaj period odrastanja i ovako isuviše stresan, a naglašavanjem da najgore tek dolazi roditelji situaciju samo pogoršavaju. Zbog ovakvih izjava adolescenti mogu postati potpuno beznadežni i bespomoćni, jer ako je sada toliko teško, čemu tačno oni treba da se raduju u periodu koji tek dolazi? Većem broju obaveza? Većoj količini stresa? Problemima?

“Toliko si neodgovoran/na! Šta je tvoj problem?”

Ne samo da je ova rečenica jako gruba, već tinejdžeru ne daje ni bilo kakve smernice po pitanju toga šta bi trebalo da uradi i na koji način. Umesto da adolescentu “ubijete” samopouzdanje i ostavite ih u neizvesnosti šta je bilo ispravno, bolje bi bilo da iskažete svoju frustraciju na adekvatan način, tako što ćete objasniti šta vas je iznerviralo i zajedno pronaći rešenje.

“Nije važno šta drugi misle”

Iako možda ova tvrdnja ima smisla kada ste odrasli, u tinejdžerskom periodu je ona skoro uvek neprimenljiva, jer je baš tada podrška i potvrda vršnjaka ono što im je važno. U osetljivom tinejdžerskom periodu roditelji treba da svom detetu pokažu da je sasvim u redu ukoliko ih je nešto pogodilo i istovremeno pokažu da postoji i druga perspektiva, koja je takođe “na mestu”.

“To se i meni desilo u tvojim godinama”

Roditelji često, u želji da pokažu svom tinejdžeru da to što mu se dešava nije strašno, naglašavaju činjenicu da se i njima to događalo kada su bili u njihovom uzrastu. Međutim, ovakav odgovor nije ono što oni žele da čuju. “Poistovećivanjem sa njima roditelji stavljaju fokus na sebe”, upozorava terapeut Silvija Kaminski. “Tada oni mogu pomisliti da vi, kao roditelj, ne prihvatate činjenicu da su oni možda drugačiji od vas”, dodaje ona.