Nastavnik, trgovac, poštar i krojač ukupno mesečno u proseku zarade kao jedan programer. Zaposleni u sektoru informacionih tehnologija su, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu primili oko 289.450 dinara. Za njihovu platu, nastavnik radi tri meseca, a prodavac više od četiri meseca.
Posle zaposlenih u sektoru računarskog programiranja, najveće plate imaju radnici u proizvodnji duvanskih proizvoda koji mesečno zarade oko 80.000 dinara manje od njih, odnosno oko 208.895 dinara. U vrhu po primanjima su i naučnici sa prosekom od 205.547 dinara, dok su kontrolori leta, piloti i stjuardese na četvrtom mestu i imaju oko 192.074 dinara. Peti po visini primanja su zaposleni na eksploataciji sirove nafte sa prosečnom platom od oko 183.692 dinara.
Miloš Turinski iz “Infostuda” kaže za RT Balkan da plate najboljih stručnjaka u informacionim tehnologijama doprinose ovako visokom proseku za ovaj sektor, ali i da značajno doprinose visini republičkog proseka.
“Početničke pozicije, opet u zavisnosti od tehnologije kojom se bave idu negde od 800 evra. To je početna plata koju mogu da očekuju, ali zarada raste spram znanja, iskustva, doprinosa i godina staža. Mediori imaju, po našim podacima, oko 1.700 evra. Postoje i zaista visoke zarade, a najveće su na Novom Beogradu, gde ima i najviše IT kompanija. Zarade seniora, softver inženjera, po nekim našim saznanjima, idu i do 8.000 evra”, navodi Miloš Turinski.
Prosečna neto zarada u Srbiji je u martu bila 96.913 dinara, dok je medijalna neto zarada iznosila 72.979 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa, odnosno da za programersku platu rade minimum četiri meseca.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je prosečna plata više politički nego ekonomski parametar i da, prema njegovoj analizi, gotovo 70 odsto onih koji primaju dohodak imaju ispod prosečne zarade.
“Ocena standarda je i medijalna zarada, a ona je trenutno ispod 73.000 dinara. To znači da 50 odsto onih koji primaju neki dohodak primaju manje od toga, a to je 1,2 miliona zaposlenih. Prava slika statističkih veličina jeste da potrošnju generiše 600.000 do 700.000 primaoca dohotka plus oni koji ostvaruju značajne dobiti od kapitala ili imovine”, kaže Milićević za RT Balkan.
Kada je u pitanju zvanična statistika o prosečnim zaradama i standardu stanovništva, on podseća na latinsku izreku koja glasi da treba sve čitati, ali ne i svemu verovati.
Republički zavod za statistiku je nedavno objavio i podatke po sektorima delatnosti, prema nivoima kvalifikacije, a u obračun su uzete prosečne plate iz septembra 2023. godine. Kada se visina primanja pretoči u procente situacija je sledeća – čak 24,3 odsto zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od 45.000 dinara, dok 19,4 odsto prima platu do 60.000 dinara, a još 20,4 odsto manje od 80.000 dinara.
Između 80.000 i 100.000 dinara zaradi 15,6 odsto radnika u Srbiji, dok je najmanje onih sa najvećim primanjima. Više od 100.000, a manje od 120.000 dinara dobija 7,2 odsto zaposlenih.
Onih za koje plata od 1.000 evra više nije nedostižna ima svega 13,1 odsto. Više od 120.000 dinara dobija 5,3 odsto zaposlenih, dok platu veću od 150.000 dinara ima 3,5 odsto zaposlenih u Srbiji. Najveće zarade, iznad 200.000 dinara prima svega 4,3 odsto zaposlenih.
