Znate li šta je zajedničko rendgenu, čokoladi, dijamantu i grafitu? Irena je kristalograf i ona zna

Znate li šta je zajedničko rendgenu, čokoladi, dijamantu i grafitu? Tačan odgovor je – kristali kojima se bavi kristalograf, a jedan od retkih u Srbiji je Irena Petrović Prelević, glavni specijalista za mineraloška istraživanja na odeljenju za stene u kompaniji NIS. 

Za kristale smo svi čuli, za kristalografiju – malo ko. Kada je 80-ih godina prošlog veka upisivala fakultet, Irena Petrović Prelević odabrala je kristalografiju. Kako?

„Kristalografija se studira na Rudrasko geološkom fakultetu, a nastala je na Prirodno matematičkom fakultetu. Nisam imala pojma o kristalografiji kada sam upisivala fakultet. Ja sam htela mineralogiju da studiram, što je samo po sebi bilo dovoljno egzotično. Ali onda sam se na prvoj godini upoznala sa kristalografijom i tu mi se sve kristalizovalo“, priča ona kroz osmeh za BIZlife.

To je bilo egzotično zanimanje tada, a egzotično je i danas.

“ Tih 80-ih godina prošlog veka sa profesijom kristalografa niste mogli praktično da nađete zaposlenje nigde osim na fakultetu, gde sam i radila – prvo kod nas, onda i u Nemačkoj. Posle sam došla u NIS“, priča Petrović Prelević i napominje da je tokom karijere radila i na rimskoj keramici za arheološka ispitivanja, da je ispitivala margarine, kao i da je analizirala zubni materijal iz kljova pustinjskih i prašumskih slonova, što najbolje pokazuje širinu primenjivosti ove nauke.

kompanija NIS

Šta je kristalografija?

Kristalografija je interdisciplinarna nauka koja koristi saznanja iz različitih baznih nauka, fizike, hemije, fizičke hemije, matematike, mineralogije i sve to kako bi ispitala strukturu nekog kristalnog materijala, odnosno kako su atomi raspoređeni i u kakvoj vrsti veze su u toj kristalnoj materiji.

„Znamo svi za grafit i dijamant – grafit je tamne boje, neprovidan i prilično mekan, a za razliku od njega dijamant je providan, jako tvrd, najtvrđi mineral. U suštini i jedan i drugi su ugljenik, samo ugljenik i ništa više, ali su ti atomi ugljenika drugačije raspoređeni u strukturi. Kod dijamanta imamo kraće i jake veze, a kod grafita imamo neku slojevitu strukturu. Kada mi pišemo i kada grafit ostavlja trag na papiru, ustvari se slabe veze između slojeva kidaju. Zbog toga je kristalografija jako važna, jer vidimo koliko se razlikuju karakteristike čvrstog materijala u zavisnosti od toga kako su atomi raspoređeni“, pojašnjava naša sagovornica.

Ima još jedan primer interesantniji i slađi.

„Na primer – čokolada. Kakao maslac je glavni sastojak čokolade i on može da kristališe u šest različitih formi, ali samo u jednoj toj formi se polako topi u ustima i ima prijatan ukus, ali ona nije baš stabilna i nakon nekog vremena i na povišenoj temperaturi, ona prelazi u neku drugu formu. Svi smo imali prilike da vidimo kada se na čokoladi stvori bela skrama i kada ona u ustima deluje kao neki sitni pesak. Srećom, taj proces prelaska iz jedne forme u drugu nije tako brz, pa imamo prilike da uživamo u čokoladi pre nego što do njega dođe“, objašnjava ona za BIZLife..

Kristalografija jako važna i primenjiva u raznim životnim oblastima – u svim indsutrijama koje koriste bilo kakav kristalni materijal i zato je jedna od najvažnijih analitičkih tehnika za razumevanje sveta oko nas.

kompanija NIS

Zašto je kristalografija važna za NIS?

„Za NIS je kristalografija jako bitna u geološkom smislu, ovde prevashodno ispitujemo mineraloški sastav ekstrahovanog nabušenog stenskog materijala. Određujemo mineraloški sastav celokupnog uzorka, a i posebno minerale glina koji su veoma važni u ovoj oblasti, ali su specifični i imaju karakterističnu strukturu. Radimo još i taloge koji se neminovno naprave u opremi, u nekoj pumpi se nataloži neki materijal, kolege nam donesu uzorak, mi ga ispitamo i kažemo o kom materijalu se radi, pa oni tačno znaju čime treba da deluju da to otklone i da postrojenje opet počne da radi“, pojašnjava nam kristalograf.

Informacije do kojih u kompaniji NIS obradom materijala dolazi kristalograf bitne su,  na primer, za kolege iz petrofizike, za istraživanje ležišta, jer oni dobijene podatke sklapaju u neku veću slagalicu.

Kako se rade analize?

„Do nas stiže kao puder sprašeni stenski materijal koji se pod  blagim pritiskom stavlja u nosač uzorka. Takav jedan preparata se postavi u posebnu mašinu (difraktometar) gde imamo rendgensku cev iz koje rendgendsko zračenje pada na uzorak, odakle se difraktuje i beleži u brojaču impulsa. Analiza traje do deset minuta i onda dobijamo rezultat – difraktogram. Tu nije kraj, jer zatim sledi detaljna analiza difraktograma  kada svaki pik biva dodeljen određenoj fazi. Na osnovu intenziteta pikova date faze određuje se njena zastupljenost u uzorku. To  je rezultat koji je ovde potreban kolegama“, pojašnjava Irena.

U NIS-u radi samo jedan kristalograf, a ni u Srbiji ih nema previše.

„Meni je sada žalosno to što moje kolege na fakultetu imaju godišnje jednog, dva brucoša…a nekada ih nema uopšte. Postoje razne industrije kojima smo potrebni“, priča naša sagovornica koja je u kristalografiji više od 35 godina.

„, Da, 35 godina i nikada nije dosadno. Svaki uzorak je priča za sebe, od svakog morate da napravite jednu dobru slagalicu. To što znam da neko čeka moje rezultate je jako motivišući faktor, jer se na fakultetu bavite čistom naukom, a ovaj rad je upotrebljiv u praksi i imate osećaj da ste korisni“, kaže.

Na pitanje ima li naslednike, odgovara:

Za sada, na žalost ne, ali radimo na tome.