Ko su „toksični roditelji“ i kako da živimo s njima

„Zbog roditelja sam postala depresivna – plakala sam skoro svaki dan. Zato sam odlučila da ih ignorišem.“

Ovakve reči je neobično čuti od ćerke, posebno nedugo nakon što je i sama postala majka.

Posle dugogodišnjeg „toksičnog ponašanja“ roditelja koje je uticalo na njeno mentalno zdravlje, Sarika kaže da nema više živaca za njih.

„Na mene je to jako uticalo, posebno tokom trudnoće.

„Verujem da me čak i beba u stomaku čula kako plačem“, kaže 30-godišnjakinja iz Malezije za BBC.

Sarika je ograničila vezu sa roditeljima, ali odluka da se udalji od majke i oca nije bila laka.

„Uvek osećam krivicu“, kaže ona.

Sarika nije jedina koja ima ovakvo iskustvo i osećanja.

„Mog oca bih definitivno opisala kao narcisoidnog.

„Nikad se ni zbog čega nije pojavio u školi.

„Nije došao ni na moju maturu. Uvek je imao izgovor“, kaže Ešli iz Kenije.

Iako nije bio prisutan u njenom životu, često se žalio na skoro sve u vezi sa njom, kaže 25-godišnjakinja.

„Ono što mi je zaista pomoglo da se zaštitim od njegovog toksičnog ponašanja bila je mama. Uradila je najbolje što je mogla za mene“, Ešli kaže za BBC.

„Njihov brak je odavno završen, ali mama se ipak nije razvela.

„Zato što se u većini afričkih kultura na razvode gleda sasvim drugačije nego u zapadnim kulturama“, objašnjava ona.

„Sada otac uglavnom pozove da pita da li radim, da vidi da li mogu nešto da mu kupim“.

„Toksično roditeljstvo“ može imati negativne posledice u odraslom dobu, upozoravaju stručnjaci

Ešli i Sarika žive hiljadama kilometara daleko, ali imaju mnogo toga zajedničkog.

Obe kažu da njihovi roditelji, koji uglavnom nisu bili tu kada su im bili potrebni, i dalje pokušavaju da ih kontrolišu, mešajući se u njihove odluke o karijeri, društvenom životu, vezama i braku.

Mnogi drugi su objavili video snimke na TikTok-u i drugim društvenim mrežama, u kojima opisuju kako su prekinuli vezu sa roditeljima.

Kao razlog navode ono što nazivaju „toksičnim ponašanjem“ roditelja, zbog kojeg još od detinjstva stalno osećaju krivicu i strah.

„Broj ljudi koji traže stručnu pomoć zbog štete koju su im naneli toksični roditelji stalno raste“, kaže Ajo Adesoje, licencirana psihoterapeutkinja iz Britanskog udruženja za savetovanje i psihoterapiju.

Šta zapravo znači izraz „toksičan“ koji se danas toliko često koristi?

Šta je ‘toksičan roditelj’

Prema Dečjem fondu Ujedinjenih nacija, Unicefu, „pozitivno roditeljstvo nije samo metod, skup pravila ili stil ponašanja; to je verovanje, način življenja.

„Odnos prema deci treba da je pun poštovanja, bez pretnji nasiljem i sramoćenjem, i da je utemeljen na ohrabrivanju punom ljubavi“.

Iako ne postoji zvanična definicija „toksičnog roditelja“, izraz se široko koristi kao krovni termin za opisivanje skupa negativnih odlika koje su u suprotnosti sa „pozitivnim roditeljstvom“.

„Mi generalno nešto označavamo kao toksično kada je to obrazac ponašanja koji se ponavlja, a ne izolovan događaj“.

Na primer, kaže ona, pitati dete da li ima partnera nije samo po sebi problematično.

Međutim, ako je pitanje deo obrasca kontrole ili zlostavljanja, onda to pitanje za dete ima veći značaj.

„Ponekad roditelji to rade nesvesno, ne znajući šta rade, zbog nedostatka samosvesti, znanja i obrazovanja“, objašnjava Adesoje, koja je takođe specijalistkinja za zlostavljanje u porodici.

Studija Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu iz 2013. godine pokazala je da oni koji imaju visoki nivo stresa u detinjstvu imaju veće šanse da razviju određene zdravstvene rizike u odraslom dobu, kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes.

Narciosidnost, opsesivna kontrola i druge osobine toksičnog roditelja

Adesoje opisuje dva tipa toksičnog roditeljstva koje najčešće vidi u njenoj ordinaciji za savetovanje: prvo, postoje roditelji koji žele da drže sve pod kontrolom i mešaju se u odabir zanimanja, poslovni život i izbor partnera njihovog deteta, pri tom postavljajući nerealna očekivanja i standarde.

Zatim postoje narcisoidni roditelji kojima na prvom mestu nisu deca, već oni sami.

Kaže da se karakteristike ova dva tipa često preklapaju.

Međutim, spisak toksičnih tipova roditelja je dugačak, kaže Alison Korner, klinička psihološkinja koja živi Ujedinjenom Kraljevstvu.

Mnogi roditelji traže emotivnu zavisnost od dece, posebno u razorenim brakovima, upozoravaju stručnjaci

Nakon što se povukla iz britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), pokrenula je veb stranicu myhorridparent.com na kojoj pruža savete mladim ljudima koji imaju toksične roditelje kako da se sa tim problemima izbore.

Ona navodi još neke tipove toksičnih roditelja:

Nadmoćne majke – koje donose odluke u ime dece bez da ih pitaju
Ljute majke – koje pronalaze greške u skoro svemu što deca rade (i to deci daju do znanja)
Zavidne majke – kojima nešto nedostaje u njihovom životu i žele da žive kroz njihovu decu
Takmičarski nastrojeni očevi – koji kritikuju sve ako deca nešto rade bolje od njih
Ljuti očevi – koji imaju plahovitu, agresivnu narav i gube živce zbog najmanje sitnice
Pokorni očevi – koji svaku odluku i odgovornost prepuštaju majkama

Alison Korner kaže da, dok sluša „srceparajuće i tragične priče“ iz celog sveta, ponekad, kada je potrebno, žrtve upućuje da se obrate međunarodnim linijama za pomoć onima koji pomišljaju na samoubistvo.

„Situacija može da bude toliko loša“, kaže ona za BBC.

Mnogi na društvenim mrežama dele ispovesti o razlazu sa toksičnim roditeljima

Kulturni tabu

Sarika je pokušala da razgovara sa osobom bliskom njenoj porodici – „nekim ko ne osuđuje“, ali su na kraju svi krivili nju, kaže ona.

„Dakle, naša kultura nas je navela da mislimo da deca nisu u pravu, a da su roditelji uvek u pravu.

„Ljudi obično kažu da nema dima bez vatre“, dodaje ona.

Prema rečima profesorke Čeris Šun-čing Čan, sociološkinje na Univerzitetu u Hongkongu, ovom fenomenu mogu doprineti i različiti društveno-ekonomski činioci.

Na primer, politika jednog deteta u Kini, koja je ograničila većinu porodica da imaju samo jedno dete, može da bude opterećujuća za decu, jer njihovi roditelji nemaju nikog drugog na koga mogu da se oslone.

„Takva deca su zapravo pod još većim pritiskom da ispune očekivanja roditelja, jer su njihovi roditelji zaista mnogo žrtvovali ili učinili sve za njih“, kaže ona za BBC.

Mnogi roditelji traže emocionalnu zavisnost od dece, koja su sve vreme zabrinuta za njih, posebno ako su roditelji razvedeni ili ako otac ima vanbračnu vezu, objašnjava profesorka Čan.

„Mislim da je to takođe vrsta toksičnog roditeljstva, a deci je još teže da o tome otvoreno razgovaraju“, dodaje ona.

„U takvim okolnostima, neka deca postaju savetnici njihovim majkama“.

„Ne želim da budem kao moji roditelji. Želim da pružim podršku mojoj deci“

Ajo Adesoje kaže da su neke od dugotrajnih posledica koje vidi kod njenih odraslih pacijenata zbog toksičnog roditeljstva problemi sa samopoštovanjem, hronični stid, oštra samokritika, potreba da se stalno ugađa drugima, nevoljnost da se potraži pomoć i nemogućnost osećaja sigurnosti u partnerskom odnosu.

Kako se izboriti sa toksičnim roditeljima

Sarika kaže da je veza sa njenim roditeljima postala izuzetno toksična nakon što se udala, jer njeni roditelji nisu odobravali taj brak.

„Očigledno su moji roditelji učinili sve za mene.

„Nisam ništa uradila za njih. ‘Ti si sramota za moju porodicu’“, to je moj otac često govorio.

„U nekom trenutku sam pomislila da sam verovatno ja kriva“, dodaje ona.

Aša Patel, klinička psihološkinja i osnivačica socijalnog preduzeća koje pruža psihološku podršku deci i mladima u UK-u, Innovating Minds, kaže da je normalno da se osećate krivim što priznajete da imate toksične roditelje, ali da je presudno da se prednost da sopstvenom blagostanju.

„Niko drugi ne brine o vašem mentalnom zdravlju“, dodaje ona.

„Dakle, jedina osoba koja to može da uradi si ti“.

Ajo Adesoje kaže da odrasla deca, bez upuštanja u nepotrebne rasprave sa roditeljima, treba da postave čvrste granice i priznaju sebi da više nisu deca.

„Mislim da je to ono što se ne čini i to često vidim u mojoj praksi.

„Vratite se u detinjstvo i zaboravite da ste odrasli“.

Ešli je sledila ovaj savet i odlučila da uspostavi jasne granice sa ocem, dajući prednost njenom mentalnom blagostanju, dok je Sarika sada odlučna da bude dobar roditelj novorođenoj ćerki.

„Ne želim da budem kao moji roditelji.

„Želim da joj pružim mnogo podrške, da joj dam najbolje što mogu i da joj dopustim da sama donosi odluke o njenom životu“, kaže ona.

Ko su „toksični roditelji“ i kako da živimo s njima

„Zbog roditelja sam postala depresivna – plakala sam skoro svaki dan. Zato sam odlučila da ih ignorišem.“

Ovakve reči je neobično čuti od ćerke, posebno nedugo nakon što je i sama postala majka.

Posle dugogodišnjeg „toksičnog ponašanja“ roditelja koje je uticalo na njeno mentalno zdravlje, Sarika kaže da nema više živaca za njih.

„Na mene je to jako uticalo, posebno tokom trudnoće.

„Verujem da me čak i beba u stomaku čula kako plačem“, kaže 30-godišnjakinja iz Malezije za BBC.

Sarika je ograničila vezu sa roditeljima, ali odluka da se udalji od majke i oca nije bila laka.

„Uvek osećam krivicu“, kaže ona.

Sarika nije jedina koja ima ovakvo iskustvo i osećanja.

„Mog oca bih definitivno opisala kao narcisoidnog.

„Nikad se ni zbog čega nije pojavio u školi.

„Nije došao ni na moju maturu. Uvek je imao izgovor“, kaže Ešli iz Kenije.

Iako nije bio prisutan u njenom životu, često se žalio na skoro sve u vezi sa njom, kaže 25-godišnjakinja.

„Ono što mi je zaista pomoglo da se zaštitim od njegovog toksičnog ponašanja bila je mama. Uradila je najbolje što je mogla za mene“, Ešli kaže za BBC.

„Njihov brak je odavno završen, ali mama se ipak nije razvela.

„Zato što se u većini afričkih kultura na razvode gleda sasvim drugačije nego u zapadnim kulturama“, objašnjava ona.

„Sada otac uglavnom pozove da pita da li radim, da vidi da li mogu nešto da mu kupim“.

„Toksično roditeljstvo“ može imati negativne posledice u odraslom dobu, upozoravaju stručnjaci

Ešli i Sarika žive hiljadama kilometara daleko, ali imaju mnogo toga zajedničkog.

Obe kažu da njihovi roditelji, koji uglavnom nisu bili tu kada su im bili potrebni, i dalje pokušavaju da ih kontrolišu, mešajući se u njihove odluke o karijeri, društvenom životu, vezama i braku.

Mnogi drugi su objavili video snimke na TikTok-u i drugim društvenim mrežama, u kojima opisuju kako su prekinuli vezu sa roditeljima.

Kao razlog navode ono što nazivaju „toksičnim ponašanjem“ roditelja, zbog kojeg još od detinjstva stalno osećaju krivicu i strah.

„Broj ljudi koji traže stručnu pomoć zbog štete koju su im naneli toksični roditelji stalno raste“, kaže Ajo Adesoje, licencirana psihoterapeutkinja iz Britanskog udruženja za savetovanje i psihoterapiju.

Šta zapravo znači izraz „toksičan“ koji se danas toliko često koristi?

Šta je ‘toksičan roditelj’

Prema Dečjem fondu Ujedinjenih nacija, Unicefu, „pozitivno roditeljstvo nije samo metod, skup pravila ili stil ponašanja; to je verovanje, način življenja.

„Odnos prema deci treba da je pun poštovanja, bez pretnji nasiljem i sramoćenjem, i da je utemeljen na ohrabrivanju punom ljubavi“.

Iako ne postoji zvanična definicija „toksičnog roditelja“, izraz se široko koristi kao krovni termin za opisivanje skupa negativnih odlika koje su u suprotnosti sa „pozitivnim roditeljstvom“.

„Mi generalno nešto označavamo kao toksično kada je to obrazac ponašanja koji se ponavlja, a ne izolovan događaj“.

Na primer, kaže ona, pitati dete da li ima partnera nije samo po sebi problematično.

Međutim, ako je pitanje deo obrasca kontrole ili zlostavljanja, onda to pitanje za dete ima veći značaj.

„Ponekad roditelji to rade nesvesno, ne znajući šta rade, zbog nedostatka samosvesti, znanja i obrazovanja“, objašnjava Adesoje, koja je takođe specijalistkinja za zlostavljanje u porodici.

Studija Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu iz 2013. godine pokazala je da oni koji imaju visoki nivo stresa u detinjstvu imaju veće šanse da razviju određene zdravstvene rizike u odraslom dobu, kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes.

Narciosidnost, opsesivna kontrola i druge osobine toksičnog roditelja

Zatim postoje narcisoidni roditelji kojima na prvom mestu nisu deca, već oni sami.

Kaže da se karakteristike ova dva tipa često preklapaju.

Međutim, spisak toksičnih tipova roditelja je dugačak, kaže Alison Korner, klinička psihološkinja koja živi Ujedinjenom Kraljevstvu.

Mnogi roditelji traže emotivnu zavisnost od dece, posebno u razorenim brakovima, upozoravaju stručnjaci

Nakon što se povukla iz britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), pokrenula je veb stranicu myhorridparent.com na kojoj pruža savete mladim ljudima koji imaju toksične roditelje kako da se sa tim problemima izbore.

Ona navodi još neke tipove toksičnih roditelja:

Nadmoćne majke – koje donose odluke u ime dece bez da ih pitaju

Ljute majke – koje pronalaze greške u skoro svemu što deca rade (i to deci daju do znanja)

Zavidne majke – kojima nešto nedostaje u njihovom životu i žele da žive kroz njihovu decu

Takmičarski nastrojeni očevi – koji kritikuju sve ako deca nešto rade bolje od njih

Ljuti očevi – koji imaju plahovitu, agresivnu narav i gube živce zbog najmanje sitnice

Pokorni očevi – koji svaku odluku i odgovornost prepuštaju majkama

Alison Korner kaže da, dok sluša „srceparajuće i tragične priče“ iz celog sveta, ponekad, kada je potrebno, žrtve upućuje da se obrate međunarodnim linijama za pomoć onima koji pomišljaju na samoubistvo.

„Situacija može da bude toliko loša“, kaže ona za BBC.

Mnogi na društvenim mrežama dele ispovesti o razlazu sa toksičnim roditeljima

Kulturni tabu

Sarika je pokušala da razgovara sa osobom bliskom njenoj porodici – „nekim ko ne osuđuje“, ali su na kraju svi krivili nju, kaže ona.

„Dakle, naša kultura nas je navela da mislimo da deca nisu u pravu, a da su roditelji uvek u pravu.

„Ljudi obično kažu da nema dima bez vatre“, dodaje ona.

Prema rečima profesorke Čeris Šun-čing Čan, sociološkinje na Univerzitetu u Hongkongu, ovom fenomenu mogu doprineti i različiti društveno-ekonomski činioci.

Na primer, politika jednog deteta u Kini, koja je ograničila većinu porodica da imaju samo jedno dete, može da bude opterećujuća za decu, jer njihovi roditelji nemaju nikog drugog na koga mogu da se oslone.

„Takva deca su zapravo pod još većim pritiskom da ispune očekivanja roditelja, jer su njihovi roditelji zaista mnogo žrtvovali ili učinili sve za njih“, kaže ona za BBC.

Mnogi roditelji traže emocionalnu zavisnost od dece, koja su sve vreme zabrinuta za njih, posebno ako su roditelji razvedeni ili ako otac ima vanbračnu vezu, objašnjava profesorka Čan.

„Mislim da je to takođe vrsta toksičnog roditeljstva, a deci je još teže da o tome otvoreno razgovaraju“, dodaje ona.

„U takvim okolnostima, neka deca postaju savetnici njihovim majkama“.

„Ne želim da budem kao moji roditelji. Želim da pružim podršku mojoj deci“

Kako se izboriti sa toksičnim roditeljima

Sarika kaže da je veza sa njenim roditeljima postala izuzetno toksična nakon što se udala, jer njeni roditelji nisu odobravali taj brak.

„Očigledno su moji roditelji učinili sve za mene.

„Nisam ništa uradila za njih. ‘Ti si sramota za moju porodicu’“, to je moj otac često govorio.

„U nekom trenutku sam pomislila da sam verovatno ja kriva“, dodaje ona.

Aša Patel, klinička psihološkinja i osnivačica socijalnog preduzeća koje pruža psihološku podršku deci i mladima u UK-u, Innovating Minds, kaže da je normalno da se osećate krivim što priznajete da imate toksične roditelje, ali da je presudno da se prednost da sopstvenom blagostanju.

„Niko drugi ne brine o vašem mentalnom zdravlju“, dodaje ona.

„Dakle, jedina osoba koja to može da uradi si ti“.

Ajo Adesoje kaže da odrasla deca, bez upuštanja u nepotrebne rasprave sa roditeljima, treba da postave čvrste granice i priznaju sebi da više nisu deca.

„Mislim da je to ono što se ne čini i to često vidim u mojoj praksi.

„Vratite se u detinjstvo i zaboravite da ste odrasli“.

Ešli je sledila ovaj savet i odlučila da uspostavi jasne granice sa ocem, dajući prednost njenom mentalnom blagostanju, dok je Sarika sada odlučna da bude dobar roditelj novorođenoj ćerki.

„Ne želim da budem kao moji roditelji.

„Želim da joj pružim mnogo podrške, da joj dam najbolje što mogu i da joj dopustim da sama donosi odluke o njenom životu“, kaže ona.

POSTAVI ODGOVOR Odustani od odgovora

OSTALI KOMENTARI

KANADA