Otkriven uzrok “faraonove kletve” koja je ubila ljude koji su otvorili grobnicu kralja Tutankamona

Naučnik Ros Felouz tvrdi da je otkrio uzrok “faraonove kletve” za koju se veruje da je ubila više od 20 ljudi koji su otvorili grobnicu kralja Tutankamona 1922. godine.

Bista Tutankamona izneta iz grobnice 1922. godineStapleton Historical Collection / www.globallookpress.com

Iako drevni tekst u grobnici preti “smrću od bolesti koju nijedan lekar ne može da dijagnostikuje”, Felouz veruje da je iza ove “kletve” biološki razlog.

Studija koju je objavio “Džurnal of sajentifik eksplorejšns” navodi da je uzrok trovanje radijacijom iz prirodnih elemenata koji sadrže uranijum i toksični otpad koji je namerno stavljen u zapečaćenu grobnicu.

Izlaganje ovim supstancama moglo je da dovede do pojave određenih karcinoma od kojih su patili mnogi koji su prvi ušli u grobnicu, poput arheologa Hauarda Kartera koji je umro 1939. verovatno od srčanog udara posle duge borbe sa Hodžkinsovim limfomom.

Hauard Karter na iskopavanju Tutankamonove grobniceStapleton Historical Collection / www.globallookpress.com

Drugi ljudi koji su učestvovali u iskopavanju umrli su od gušenja, moždanog udara, dijabetesa, srčane insuficijencije, upale pluća, trovanja, malarije i izloženosti rendgenskim zracima.

Britanski egiptolog Artur Vajgal koji je prisustvovao otvaranju Tutankamonove grobnice i koji je optužen za podsticanje “mita” o kletvi, umro je od raka u 54. godini.

Međutim, natpisi pronađeni u drugim grobnicama širom Egipta sugerišu da su drevni ljudi znali za toksine. Studija navodi da su visoki nivoi radijacije takođe dokumentovani u ruševinama grobnica Starog kraljevstva, na dve lokacije u Gizi i u nekoliko podzemnih grobnica u Sakari.

Dolina kraljevaKenneth Garrett/Danita Delimont / www.globallookpress.com

Visok nivo radijacije detektovan je i u Ozirisovoj grobnici u Gizi. Felouz navodi da je “intenzivna radioaktivnost povezana sa dva kamena sarkofaga, naročito iz njihove unutrašnjosti”.

Profesor Robert Templ navodi da su kovčezi napravljeni od bazalta, utvrdivši da su “bili tačkasti izvor radijacije, za razliku od opštih tragova prirodnog nivoa (radona) iz okolne krečnjačke stene”.

Druge studije su direktno merile gas radon na različitim lokacijama u grobnicama u Sakari. Gas je međuproizvod raspada uranijuma.

Koncentracije radona u okruženju identifikovane su na šest lokacija kroz ruševine Sakare. Hiljade posuda iskopanih ispod Džoserove piramide 1960-ih sadržalo je do 200 tona neidentifikovanih supstanci koje tek treba da budu identifikovane – što sugeriše da su toksini zakopani sa mumificiranim ostacima.

“Prijavljena jaka radijacija (kao radon) u ruševinama grobnica je labavo pripisana okolnim stenama”, naveo je Felouz. “Međutim, nivoi su neobično visoki i lokalizovani, što nije u skladu sa karakteristikama krečnjačke podloge, ali implicira neki drugi izvor”.

Karterova grupa je 4. novembra 1922. pronašla stepenice koje su vodile do Tutankamonove grobnice i provela nekoliko meseci katalogizujući predsoblje.

Tim je otvorio pogrebnu komoru i otkrio sarkofag u februaru sledeće godine.

Grobnica se smatra jednom od najraskošnijih otkrivenih u istoriji, puna dragocenih predmeta kako bi pomogla mladom faraonu na njegovom putovanju u zagrobni život. Karteru i ekipi je bilo potrebno 10 godina da je “očiste” od blaga.