Svetske cene hrane u martu su porasle prvi put u poslednjih osam meseci, saopštila je juče Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). U martu je zabeleženi međumesečni rast cena biljnih ulja, mlečnih proizvoda i mesa koji je više nego nadoknadio pad cena žitarica i šećera. Kako se navodi, cene žitarica su mesečno pale 2,6 odsto usled velike ponude na tržištu i žestoke tržišne utakmice između Evropske unije, Amerike i Rusije, a cene šećera 5,4 odsto zbog bolje prognoze žetve šećerne trske u Indiji.
Cena mlečnih proizvoda je mesečno porasla 2,9 odsto, a najviše su skočile cene sira. Meso je poskupelo drugi mesec zaredom, 1,7 odsto, pre svega zbog rasta cena živinskog mesa.
Zabrinjava i to što je indeks cena biljnog ulja u proseku mesečno porastao osam odsto i on je sada na najvišem nivou za poslednjih 12 meseci, prenosi Tanjug.
U odnosu na mart prošle godine, hrana i poljoprivredni proizvodi koji se prate jeftiniji su 7,7 odsto. Ipak se nameće pitanje da li ovo može biti znak novih spiralnih poskupljenja namirnica.
Sve negde i zabrinjava pošto smo imali neko blago smirivanje inflacije. Na našem tržištu cene živinskog filea i dalje su visoke kao i mlečnih proizvoda, posebno kačkavalja. Cene ulja se još nije menjala, što je verovatno rezultat velikih zaliha u domaćim uljarama. Šta bi mogao da znači ovaj neočekivani obrt na svetskom tržištu hrane?
– Vidimo upravo da se menjaju parametri u sektoru prerađivačke industrije, ne i sirovina žitarica i uljarica, već kod ulja, mesa, mlečnih proizvoda. Upravo kod onih namirnica kod kojih smo imali nekakav pad u prethodnom periodu – kaže za „Politiku” Žarko Galetin, agrarni analitičar.
On konstatuje da je ovoga puta reč o rastu cena na mesečnom nivou, a da je ukupni indeks FAO i dalje niži u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, on ne isključuje da ovakva situacija može da proizvede domino efekat.
Galetin napominje da se na svetskom tržištu uljarica dosta toga dešava. Ono u najvećoj meri zavisi od palminog ulja koje se najviše proizvodi u Maleziji i Indoneziji i koje umeju da uzdrmaju čitavo tržište merama poput zabrane izvoza, uvođenjem kvota… Tako da je, kako kaže, to tržište prilično nestabilno. Ali mi u Srbiji koristimo najviše suncokretovo ulje.
Prema njegovim rečima, što se tiče mesa možemo da konstatujemo da cene već duže vreme nemaju nikakvu korelaciju sa cenama sirovina. Pre svega misli na kukuruz, koji je jeftin, ali sada, kako napominje, ima naznaka da će cena ići nagore.
– Možda je to već sada neka vrsta ugrađivanja očekivanog rasta cena sirovina. Prerađivači i trgovci imaju vrlo pragmatične metode i hitno reaguju na bilo kakve tržišne poremećaje, pa čak i male, i jednostavno kalkulišu cene tako da oni nikada ne mogu da gube – kaže Galetin i dodaje da smatra kako je to upravo slučaj što se tiče globalnog sektora mesa.
Kod mleka je poznato u kakav smo problem ušli. Jednostavno, ističe, Srbija ne zatvara domaće bilanse, proizvodnja nije dovoljna i dosta uvozimo – sireve posebno – tako da je uticaj na svetskom tržištu veliki i preslikava se i na domaće cene.
