Foto: EPA-EFE/Tibor Illyes HUNGARY OUTDušan Mandić je prošle godine uzeo predah od vaterpolo reprezentacije Srbije, a njegov povratak je bio ohrabrenje za izazove na dva velika takmičenja, poslednjim prilikama da dvostruki uzastopni olimpijski pobednik izvadi kartu za put u Pariz ovog leta.
Iako je domet i na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj i zatim na Svetskom šampionatu u Kataru bio mimo želja državnog tima, jer se oba puta pokleklo u četvrtfinalu, glavni cilj je dosegnut – ide se na Letnje igre.
Srbija je i u Zagrebu i u Dohi izgubila dah, ali Dušan Mandić, starogardejac sa dva najdragocenija zlata u sportu, nije zabrinut, pošto je slika o nedostacima koje treba otkloniti za olimpijsko iskušenje, njegovo četvrto (debitovao u reprezentaciji bronzom u Londonu 2012. sa 18 godina), bar jasnija.
Kažu da je na velikim takmičenjima četvrtfinale najvažnija utakmica. S te vododelnice je naša reprezentacija umesto u borbe za medalju otišla u razigravanje za plasman od 5. do 8. mesta. Šta je presuđivalo da se ranije išlo napred, a sada, takoreći, unazad: iskustvo, psihološki momenti, strategija u igri, samo nijanse…?
Četvrtfinale jeste najvažnija utakmica na svakom prvenstvu jer nosi veliki rizik, veliki stres i nema popravnog. Na oba takmičenja nam je nedostajalo vrlo malo da odemo u polufinale. Uprkos svemu, sada kad su se slegle emocije, viđen je pomak i napredak u igri, što hrabri za Olimpijske igre u Parizu. Pokazali smo da možemo da igramo ravnopravno sa svakim.
Selektor Hrvatske je izjavio da je najveći deo posla za njihovu pobedu u četvrtfinalu u Dohi obavljen tako što su timski uspeli Vas da stave pod kontrolu, uz svestan rizik da im se pukotine otvore na drugoj strani. Šta mislite o tome?
Očekivao sam pritisak i jesu me mnogo udvajali. Imali smo svoje šanse koje nismo iskoristili. Dali smo 12 golova, uz dva neiskorišćena peterca. Naš problem nije bio u napadu. Izgubili smo jer smo se loše branili sa igračem manje.
Da li je, na kraju krajeva, viza za Olimpijske igre ostvareni cilj koji Vam daje puno zadovoljstvo ili nadjačava gorčina da je moglo i moralo više? Da li su i sami termini takmičenja i dva uzastopna prvenstva za kratko vreme „loš tajming“ za dublje zaključke?
Želeli smo mnogo više, nadali se i verovali da ćemo ostvariti mnogo bolji rezultat. Neću komentarisati raspored takmičenja. Najbitnije je da su svi videli da možemo mnogo kada smo svi u fokusu. Imamo veliki prostor za napredak.
Koliko ste zadovoljni odbranom na prethodna dva takmičenja i napadom sa igračem više? Da li se igra reprezentacije može unaprediti do Olimpijade i u kojim segmentima prevashodno?
Nisam zadovoljan. Odbrana nas je uvek krasila i kroz odbranu smo godinama lomili protivnike. Najteže je uvežbati odbranu jer ako jedan „šraf“ nije zategnut sve pada u vodu.
Poznat je sastav grupe za Igre u Parizu. Kakva su Vaša očekivanja od najvažnijeg turnira u ovoj godini?
Imamo dobru grupu i dobar raspored. Olimpijada je san svakog sportiste, ne može po značaju da se poredi ni jednim drugim velikim takmičenjem. Za to se živi svakog dana dokle god se bavite sportom. Svaku medalju na olimpijskim igrama smatram kao ogroman uspeh. Verujem da ćemo prevazići psihološki momenat i da ćemo biti najjači kada to bude bilo najpotrebnije.
Dve trećine učesnika olimpijskog turnira nadaće se medalji. Stvara li vam konkurencija dodatni pritisak?
Najveći pritisak stvaramo nama samima i najveći smo neprijatelj sami sebi. Ako pobedimo sebe, pobedićemo i druge.
Koje biste glavne vrline i mane izdvojili u selekcijama Mađarske, Italije, Španije, Hrvatske, Grčke i sve bolje Francuske?
Svi igraju izuzetan vaterpolo. Ne bih zalazio u detalje.
Gde je Srbija zaista danas u svetskom vaterpolu?
Trenutno smo u zaostatku u odnosu na druge što se tiče naplate rezultata. Nedostaju nam medalje. Hrvati su bili deveti na svetu prošlog leta u Fukuoki, a sada su prvi. Mađari su bili prvaci, a u Dohi su završili na sedmom mestu, jednom iza nas. Hoću da kažem da su reprezentacije vrlo ujednačene i da me ne bi iznenadilo da upravo mi budemo ispred ovih ekipa u Parizu.
Prlainović se zabrinuto pita: Ko posle Mandića i Jakšića? Da li je njegov pesimizam utemeljen ili se ova reprezentacija može nadgraditi novim talentima?
Vreme će pokazati.
