Samo Inuvialuitima je dopušteno da kupuju i prodaju bele kitove pa Vilov mora tako da dobije posebnu dozvolu za transport mesa na jug.
U zabačenom gradiću Inuvik, na severozapadnim teritorijama Kanade, kad nastupi zima, zajednica od 3.500 stanovnika mora da preživi 33 dana bez sunčane svetlosti, a temperature padnu i do -40 stepeni, pa je 24-godišnja Vilov Alen čiji se dom nalazi upravo ovde morala da živi od zemlje kako bi preživela.
Odrastajući na Arktiku, Vilov je živela hraneći se sirovim mesom belog kita koje je njena porodica lovila leti, a u proleće su lovili guske i karibue, vrstu sobova. Vilov, koja studira socijalni rad na fakultetu u Saskačevan u Kanadi, objasnila je kako njen život izgleda kada se vrati kod svojih nakon ispita.
– Idemo na obalu i lovimo belog kitove. Jedemo kožu ili mast, a kitove svakako možete jesti sirove, smrznute ili kuvane. Imaju vrlo jak ukus. Kada se osuši, teksturom je poput junećeg mesa. Nije slično ničemu što sam jela… Oduvek je bio deo kulture Inuvialuita… Nikada ne uzimamo više nego što nam je potrebno – objašnjava ona.
Samo Inuvialuitima je dopušteno da kupuju i prodaju bele kitove pa Vilov mora tako da dobije posebnu dozvolu za transport mesa na jug.
– Mi obično lovimo različite životinje. U proleće lovimo guske i zamrzavamo ih. U avgustu lovimo karibue kad migriraju s Aljaske. Jedemo supu od karibua koju moja porodica uvek priprema. Zimi lovimo losove i idemo u ribolov na ledu, dok je u septembru i oktobru bobičasto voća po celoj zemlji – objasnila je ona. Vilov, koja je sada model i infulenserka, živela je toliko daleko da je, na primer, morala da putuje 15 sati do prvog kafića ili Mekdonaldsa – “luksuz” koji većina uzima zdravo za gotovo.
Oštri zimski meseci zahtevali su motorne sanke za kretanje, a ona je nosila tradicionalne mukluke – čizme izrađene od kože foka ili nogu losa i karibua, kako bi se ugrejala.
Inuvik, jedini grad u toj regiji, nalazi se na najvećoj slatkovodnoj delti u Kanadi pa je leti lakše putovati brodom, a dve prodavnice mešovitih proizvoda nude najpotrebnije stvari. To znači da Inuvialuiti koriste niz tradicionalnih načina lova, poput harpuna i štapova za pecanje, kako bi osigurali hranu i izradili odeću.
– Životinje kao što su losovi, karibui i zečevi oduvek su bile nešto na što smo se oslanjali za hranu i odeću koja nam tradicionalno pomaže da preživimo oštre zime – rekla je Vilov te objasnila da su Inuvialuit vrlo orijentisani na zajednicu i da slave kraj zime tradicionalnim igrama, pa dodala:
– Okupljamo se i slavimo promenu Sunca. To se zove “muskrat jamboree”. Igramo igre poput toga ko može najbrže odrati muskrata i igre bacanja harpuna.
Takođe, objasnila je da se Inuvialuiti koriste tradicionalnom medicinom. Posebno je poznat labradorski čaj koji pripremaju od biljaka i sastojaka koji se nalaze u njihovoj prirodnoj okolini od soka drveća.
– Labradorski čaj pomaže kod upale grla, začepljenosti u prsima, kašlja, plućnih infekcija i bolova u mišićima. Uvek bismo ovo pripremali na vatri. Ima neverovatan ukus – objasnila je ona. Vilov sada živi sa svojim mužem u pokrajni Saskačevan dok studira na fakultetu, a posećuje svoju porodicu što češće može.
– Volela bih da moja deca upoznaju našu kulturu na severu – zaključila je ona.
SERBIANNEWS/CANADA
