Globalna ekonomija na putu da ostvari najgorih 5 godina u poslednje tri dececije

Svetska banka je saopštila da je svetska ekonomija na putu da zabeleži najgorih pet godina u poslednje tri decenije.

Predviđa se da će se globalni rast usporiti treću godinu zaredom u 2024. godini, spuštajući se na 2,4% sa 2,6% u 2023. godini, navela je organizacija u svom najnovijem izveštaju „Globalni ekonomski izgledi”.

Zatim se očekuje da će rast neznatno porasti na 2,7% u 2025. godini, iako će ubrzanje tokom petogodišnjeg perioda ostati skoro tri četvrtine procentnog poena ispod prosečne stope iz 2010-ih.

Povećane geopolitičke tenzije

I uprkos tome što se globalna ekonomija pokazala otpornom na rizike od recesije 2023. godine, povećane geopolitičke tenzije će predstavljati nove kratkoročne izazove, rekla je organizacija, ostavljajući većinu ekonomija da raste sporije u 2024. i 2025. nego u prethodnoj deceniji, piše CNBC. 

„Imate rat u istočnoj Evropi, rusku invaziju na Ukrajinu. Imate ozbiljan sukob na Bliskom istoku. Eskalacija ovih sukoba mogla bi imati značajne implikacije na cene energije koje bi mogle imati uticaja na inflaciju, kao i na ekonomski rast“, ​​rekao je Aihan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke i direktor Prospects grupe, Silviji Amaro za CNBC.

„Decenija propuštenih prilika“

Banka je upozorila da će bez „velike korekcije kursa“ 2020-te proći kao „decenija propuštenih prilika“.

Na regionalnoj osnovi, rast ove godine će najviše oslabiti u Severnoj Americi, Evropi i Centralnoj Aziji i Azijsko-pacifičkom regionu – uglavnom zbog sporije ekspanzije u Kini. Predviđa se blago poboljšanje za Latinsku Ameriku i Karibe, koji su na niskom nivou, dok se značajniji porast očekuje na Bliskom istoku i u Africi. Ipak, privrede u razvoju bi trebalo da budu najteže pogođene na srednjoročnoj osnovi jer su spora globalna trgovina i teški finansijski uslovi u velikoj meri uticali na rast.

„Kratkoročni rast će ostati slab, ostavljajući mnoge zemlje u razvoju, posebno najsiromašnije, u problemima: sa paralizirajućim nivoima duga i slabim pristupom hrani za skoro jednu od tri osobe“, rekao je Gil.

Sada se očekuje da će ekonomije u razvoju rasti za samo 3,9% u 2024. godini, više od 1 procentnog poena ispod proseka prethodne decenije. Do kraja godine ljudi u otprilike 1 od svake 4 zemlje u razvoju i oko 40% zemalja sa niskim prihodima i dalje će biti siromašniji nego što su bili uoči pandemije Covid-19 2019. godine, saopštila je organizacija.

Ništa od „transformativne decenije“

Podaci pokazuju da svet ne uspeva u svom cilju da 2020-te postanu „transformativna decenija“ u borbi protiv ekstremnog siromaštva, velikih zaraznih bolesti i klimatskih promena. Međutim, dodaje se da postoji prilika da se preokrene situacija ako vlade brzo reaguju na povećanje investicija i jačanje okvira fiskalne politike.

„Investicioni procvat ima potencijal da transformiše ekonomije u razvoju i pomogne im da ubrzaju energetsku tranziciju i postignu širok spektar razvojnih ciljeva“, rekao je Kose u izveštaju, objavljenom uoči Svetskog ekonomskog foruma sledeće nedelje, gde se međunarodni poslovni i politički lideri okupljaju na godišnjem sastanku kako bi razgovarali o globalnoj politici, ekonomiji i društvenim pitanjima.

„Da bi izazvale takav procvat, ekonomije u razvoju treba da implementiraju sveobuhvatne pakete politika za poboljšanje fiskalnih i monetarnih okvira, proširenje prekogranične trgovine i finansijskih tokova, poboljšanje investicione klime i jačanje kvaliteta institucija. To je težak posao, ali mnoge ekonomije u razvoju su to mogle da urade i ranije. Ako to učinite ponovo, to će pomoći da se ublaži projektovano usporavanje potencijalnog rasta u ostatku ove decenije“, rekao je on.