PISA (Programme for International Student Assessment – PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima. Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.
Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života. PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila pet puta. U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje/ekonomije. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.
Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja. Trenutno su dostupni rezultati za kognitivne domene, dok će rezultati iz kreativnog mišljenja biti poznati na proleće 2024. godine. Srbija se u čitanju i nauci nalazi na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što predstavlja napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici.
Rezultati su pokazali da prosečno postignuće učenika iz Srbije na skali matematičke pismenosti iznosi 440 bodova (OECD: 472), na skali čitalačke pismenosti 440 (OECD: 476), a na skali naučne pismenosti 447 bodova (OECD: 485). Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak u odnosu na one dobijene u PISA istraživanju 2018. godine (za 8 i 1 poen, dok se u matematici beleži pad za 8 poena). Prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je u poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici. U trenutku kada se čak pet OECD zemalja suočava sa padom uspešnosti u matematici za 25 poena ili više, rezultati koji su kod nas ostvareni u uslovima Kovida bude nadu da će reforme koje su započete odmah po završetku ciklusa PISA 2018 godine moći da se nastave u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja. Devojčice imaju bolje rezultate u čitanju za gotovo 26 bodova, što predstavlja skoro jednu godinu školovanja. Dečaci imaju nešto bolja postignuća iz matematike, a razlika iznosi 11 poena. U polovini zemalja dečaci su u proseku imali statistički značajno više postignuće od devojčica.
Rezultati PISA 2018, objavljeni 2019. godine, su omogućili da se preispitaju pretpostavke ugrađene u postojeći obrazovni sistem i Ministarstvo prosvete je već 2020. godine dalo instrukcije Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja da izvrši reviziju standarda postignuća za kraj osnovnog i srednjeg obrazovanja te da je neophodno da novi koncept obrazovnih standarda pored razvoja specifičnih predmetnih kompetencija bude usmeren i na razvoj opštih predmetnih i ključnih kompetencija i funkcionalne pismenosti kod učenika. Novi standardi su razvijeni i trenutno se razmatraju na Nacionalnom prosvetnom savetu.
Osim toga, Akcionim planom Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja za period 2023-26, planiran je niz aktivnosti koje su direktno usmerene kao odgovor na neke preporuke koje su proizašle iz PISA rezultata: Razvijanja novih i unapređivanje postojećih standarda kvalifikacija i standarda postignuća, programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem obrazovanju. Obučavanje nastavnika za primenu i praćenje novih standarda postignuća, standarda kvalifikacija, kao i razvoja ključnih kompetencija kod učenika. Obučavanje nastavnika razredne nastave za razvoj i vrednovanje čitalačke pismenosti kod učenika nižih razreda Kreiranje nacionalnog programa i akcionog plana za razvoj i vrednovanje čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika.
Obučavanje nastavnika u osnovnom i srednjem obrazovanju za razvoj i vrednovanje čitalačke, matematičke, naučne i digitalne pismenosti učenika Ove aktivnosti su neke u nizu koje su planirane u okviru Akcionog plana i koje će biti realizovane do kraja 2026. godine, u jednom delu i uz finansijsku pomoć Evropske Unije. Put od uvođenja promena u obrazovanje i postizanja punog efekta vidljivog kroz učenička postignuća je dug i pun izazova.
Naše očekivanje je da će ishodi implementacije reformi biti u manjem obimu vidljivi već u narednom ciklusu bar kada su u pitanju stavova učenika u vezi sa motivacijom i nastavom i učenjem, te da je potrebno da protekne dva ciklusa da bi efekti bili u potpunosti prepoznatljivi kroz učenička postignuća.
Drugi elementarni podaci koji se odnose na rezultate i stavove učenika i uslove u kojima se odvija nastava dostupni su u pregledu koji se nalazi na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja .
